ИНТЕРВЈУ - Фабрицио Босо: "Есенција џеза ће увек преживети и постојати"
Пред концерт посвећен Дизију Гилеспију у Дому омладине.
Дом омладине Београда за крај године домаћој публици представља још један изузетан међународни џез концерт. Поводом 100 година од рођења Дизија Gilespija (Dizzy Gillespie), једног од највеличанственијих музичара у комплетној џез историји, Фабрицио Босо (Фабризио Bosso), прослављени италијански трубача средње генерације и истакнути представници српске џез сцене окупљени у postavu Schime Трио 1 извешће Дизију у част специјалан програм, на ексклузивном концерту 21. децембра од 20 часова у Великој сали Дома омладине. У сусрет концерту разговарали смо са Фабрициом Босом о предстојећем наступу у Београду, актуелностима у његовој каријери и великом Дизију.
Фабрицио Босо добро је познат на међународној џез сцени, али и домаћој публици, која га је упознала као драгог госта Београдског џез фестивала у сјајним саставима Николе Контеа, Стефана Ди Батисте и Чарлија Хејдена. Рођен је 1973. године у Торину, почео да свира трубу већ са 5 година, а са 15 је завршио конзерваторијум "Ђузепе Верди" у Торину. Добитник је награде "Топ Jazz" (часопис "Мусица Jazz") за највећег новог италијанског талента, 1999. године. Вишеструко је награђиван, са мноштвом ауторских албума за најугледније издаваче (Schema, Парцо Della Мусица, Верве / Универсал), редован учесник свих најпрестижнијих европских фестивала. Сарађивао је са многим угледним колегама, међу којима су, поред горе наведених, и Паоло Фресу, Алдо Романо, Флавио Болтро, Марио Бионди... Сматра се једном од неоспорно највећих звезда италијанске џез сцене.
Имали сте прилику да видите Дизија Гилеспија уживо на концерту – како се сећате тог искуства и колико Вам је значило као џез музичару?
Фабрицио Босо: Слушао сам Дизија два пута, а у посебној успомени ми је остао концерт у Аости, када је већ био на крају каријере. Падала је киша, публика је киснула, али упркос томе енергија коју је Дизи умео да пренесе на људе је била невероватна. На крају концерта мој отац и ја смо му пришли сасвим близу, и отац му је, иако не говори енглески, рекао да сам и ја трубач. Дизи ме је погледао и направио ка мени гест руком, који сам доживео као благослов који ми је дао.
Имате угледну међународну каријеру, да ли постоји нешто што бисте издвојили као највећи професионални успех до сада?
Фабрицио Босо: Мислим да још увек нисам постигао највећи успех у каријери. Никада не треба да верујемо да смо остварили све што можемо.
Публика у Београду је упозната са Вашим стваралаштвом, али концерт у Дому омладине 21. децембра ће бити посебан: први пут ћете наступати са српским џез бендом, а програм ће бити посвећен великом Дизију Гилеспију. Можете ли да нам кажете шта ће бити на репертоару и колико сте упознати са џез сценом у Србији?
Фабрицио Босо: Не знам много о српској џез сцени, али сам веома радознао да сазнам нешто више о вашим музичарима. Што се тиче репертоара, то је још тајна. У контакту сам са Луком Игњатовићем, саксофонистом benda Schime Трио 1 са којим ћу наступати, договарамо се око програма, али још нисмо сасвим одлучили како ће дефинитивно изгледати. Оно што је сигурно јесте да ће најважније Дизијеве нумере сигурно бити на репертоару те вечери.
Реците нам нешто више о Вашем најновијем албуму „Merry Christmas Baby“, који је недавно објављен.
Фабрицио Босо: Већ дуже време имам жељу да свирам Божићне песме и да снимим албум попут овога, али никако нисам имао храбрости да то заиста и урадим, јер такве врсте „римејка“ често не испадну како треба. Патрицио Романи, Warnerov продуцент, ме је подржао у тој намери, када ми је предложио да са својим квартетом одсвирам најпознатије Божићне песме. То смо и урадили и било је невероватно забавно и лако, јер се сви у бенду већ дуго знамо и свирамо заједно две године. Свирајући песме за овај албум открио сам колико је амерички репертоар Божићних песама заиста невероватан.
Како би изгледала „дрим тим“ постава џез бенда у којем би желели да свирате?
Фабрицио Босо: Има много уметника са којима бих желео да свирам, многи од њих нису више живи, на пример Чарли Паркер или Мајлс Дејвис. Али ако бих морао да изаберем једног, то би сигурно био Стиви Вондер. Он је далеко изнад мог домета, а и није баш џез музичар, али свирати са њим за мене би било остварење сна.
Како видите будућност џеза?
Фабрицио Босо: Мислим да ће џез увек постојати. Укрштање џеза са другим жанровима ће се сигурно наставити, неки од тих жанрова ће се и изгубити, али џез музичар ће увек моћи да се искаже и донесе нешто ново на сцени, чак и када свира музику која се изводи већ сто година, као што је на пример класика. Импровизација је срж џеза, тако да је природно да сваки уметник у композицију уноси своју личност и печат аутентичности. Есенција џеза ће увек преживети и постојати.
Улазнице за концерт Фабриција Боса i Schime Trija 21. децембра у Дому омладине Београда су у претпродаји преко ЕВЕНТИМ мреже, по цени од 500 динара.
