Још два дана за ПРИЈАВУ ФИЛМОВА на 66. Мартовски фестивал
Конкурс је отворен и за ауторе и продукције из иностранства, за селекцију међународног такмичарског програма у категорији за кратки играни филм.
Одбор Фестивала и Дом омладине Београда подсећају да је још два дана – до 20. фебруара 2019. године, отворен позив свим домаћим продукцијама и ауторима да пријаве своје филмове за селекцију домаћег такмичарског програма (документарног до 50 минута, документарног преко 50 минута, ТВ документарног, кратког играног, анимираног, експерименталног филма и видео арта) 66. БЕОГРАДСКОГ ФЕСТИВАЛА ДОКУМЕНТАРНОГ И КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА – МАРТОВСКОГ ФЕСТИВАЛА.
Пријава за фестивал врши се искључиво преко сајта: www.martovski.rs
Конкурс је отворен и за ауторе и продукције из иностранства, за селекцију међународног такмичарског програма у категорији за кратки играни филм.
Фестивал ће се одржати од 27. до 31. марта 2019. у Дому омладине Београда, а продуценти или аутори селектованих филмова биће обавештени најкасније до 15. марта 2019.
И ове године посетиоце, поред богатог такмичарског програма, очекују и бројне ревијалне пројекције домаћих и међународних филмова. Незаобилазан део програма Мартовског фестивала су и радионице, менторски програми, трибине, разговори са филмским ауторима и сусрети са гостима.
О БЕОГРАДСКОМ ФЕСТИВАЛУ ДОКУМЕНТАРНОГ И КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА
Прво издање Београдског фестивала документарног и краткометражног филма одржано је у оквиру Фестивала југословенског филма од 24. до 30. јуна давне 1954. године у пулској Арени.
Након шест година, Фестивал се сели у Београд, где је први пут одржан од 4. до 9. марта 1960. године.
Под именом Београдски фестивал документарног и краткометражног филма први пут је одржан 2004. године. Један је од најстаријих европских филмских фестивала.
Град Београд је од 2017. године организационе, стручне, административне, финансијске и техничке послове за потребе фестивала поверио Дому омладине Београда, установи културе чији је оснивач.
Фестивал је од својих почетака био важан за промоцију домаћег документарног и кратког играног, анимираног и експерименаталног филма. Као место домаћих премијера, Фестивал је био и остао тачка сусрета домаћих и иностраних професионалаца, студената филмских школа и академија и љубитеља филма.
Редитељи који су за своје документарце и кратке игране филмове награђивани на овој манифестацији постајали су, као по правилу, великани југословенске, односно српске кинематографије: Стјепан Заниновић, Крсто Шканата, Златко Боурек, Анте Бабаја, Влатко Гилић, Крсто Папић, Столе Попов, Бато Ченгић, Пуриша Ђорђевић, Душан Макавејев, Здравко Рандић, Предраг Голубовић, Петар Лаловић...
Душан Вукотић управо је на овом фестивалу добио главну награду за своје ремек-дело „Сурогат“ да би, само месец дана касније био награђен и Оскаром за поменути анимирани филм.
Чувајући богату традицију, Београдски фестивал документарног и краткометражног филма (у јавности популарно назван Мартовски фестивал) у 21. веку прати савремене токове у филмској уметности и технологији, приказује филмове високог уметничког квалитета и подстиче даљи развој домаће филмске производње.