Даница Вукићевић добитница овогодишње НИН-ове награде

Нинова награда за роман године припала је Даници Вукићевић за роман "Унутрашње море".

Жири у саставу Теофил Панчић (председник), Марија Ненезић, Милена Ђорћијевић, Жарка Свирчев и Горан Коруновић на завршној седници одржаној 23. јануара 2023. године одлучио је да Нинову награду за најбољи роман године написан на српском језику објављен у 2022. години, додели роману "Унутрашње море", ауторке Данице цукићевић у издању Нојзаца.

За награђени роман гласали су Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев и Горан Коруновић.

За роман "Кољка и сашењка" Угљеше Шајтинца (Архипелаг) гласала је Марија Ненезић, а за роман "Клуб истинских стваралаца" Милана Трипковића (Фабрика књига) гласао је Теофил Панчић.

Роман Данице Вукићевић формално инвентиван, преиспитује проблеме егзистенције од приватне до друштвено-политичке равни, од материјалности свакодневице до кључних унутарњих драма појединаца у савременом свету. Језичком суптилношћу и силовитошћу, Даница Вукићевић трансформише фрагментарни начин писања у целовиту романескну слику света.

У најужем избору (по редоследу пристизања) за Роман године били су:

Даница Вукићевић: "Унутрашње море" (Нојзац)

Милан Трипковић: "Клуб истинских стваралаца" (Фабрика књига)

Горан Петровић: "Папир са воденим знаком" (Лагуна)

Мирјана Дрљевић: "Нико није заборављен и ничега се не сећамо" (Боока)

Угљеша Шајтинац: "Кољка и Сашењка" (Архипелаг)

Маријана Чанак: "Клара, Клариса" (Булевар books)

Књижевник Горан Петровић важио је за првог фаворита, а прошле недеље је за своје дело већ награђен признањем Београдски победник, а добио је и Нинову награду 2000. године за роман "Ситничарница 'Код срећне руке'".

Угљеша Шајтинац нашао се у најужем избору 2011. с књигом "Сасвим скромни дарови", док Милан Трипковић улази у финалну конкуренцију са својим другим објављеним романом.

Даница Вукићевић, Мирјана Дрљевић и Маријана Чанак с првенцима (куриозитет је да је Дрљевићевој ово уједно и прва објављена књига).

Нинова награда критике за роман године, представља најпрестижније признање у Србији, а додељује се од 1954. године.Током тог периода додељивана је писцима са простора целе бивше Југославије, а после распада државе српским писцима.

Награда је први пут додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман "Корени". Једини троструки лауреат био је Оскар Давичо, који је уједно и једини лауреат који је награду добио две године за редом: "Бетон и свици" (1956), "Глади" (1963) и "Тајне" (1964).

За ову награду су везане бројне контроверзе, а признање су до сада вратила два лауреата:

Данило Киш је 1978. вратио награду добијену 1972. за роман "Пешчаник" због оптужби да је његова збирка приповедака "Гробница за Бориса Давидовича" плагијат.

Милисав Савић је 1992. вратио награду добијену 1991. за роман "Хлеб и страх" због објављивања у НИН-у текста "Страва" Момчила Селића, у којем је један од негативних јунака писац који је управо добио НИН-ову награду.