Путовање Белог анђела у свемир: Шта се крије иза лажи о чувеној српској фрески?

Већ годинама круже приче о фрески из Манастира Милешева, посебно о њеном путовању у свемир као део поруке са Земље потенцијалним ванземаљским цивилизацијама. 

Ова фреска, позната као Бели анђео, постала је предмет интересовања због своје могуће улоге у комуникацији са свемиром.

Шта је заправо истина о путовању Белог анђела у свемир?

У 1977. години, кроз Војаџер програм, Земљани су послали своју прву поруку у космос. 

Овај сателитски сигнал био је пакет достигнућа и симбола са Земље, намењен потенцијалним ванземаљским цивилизацијама. 

Међу сликама које су послате биле су човеково освајање Месеца, Кинески зид и звукови живота на Земљи, али није јасно да ли је слика Белог анђела била део овог материјала. 

НАСА је такође послала златне плоче у свемир, познате као златни запис, као део своје поруке потенцијалним ванземаљским цивилизацијама. 

Ове плоче садрже звукове и фотографије који приказују разноликост живота и културе на Земљи. 

Иако су међу одабраним фотографијама биле слике попут Кинеског зида и астронаута у свемиру, није потврђено да је Бели анђео био део овог материјала, истакнутно је на сајту Fakenews.

Још једна прича о Белом анђелу у етру

Прича о Белом анђелу сеже даље, због тврдњи да је био део првог сателитског видео-сигнала између Европе и Северне Америке преко сателита Телстар 1962. године. 

Иако неки извори тврде да фреска није била део овог преноса, постоје и снимци који сугеришу супротно. 

Анализа снимака из архива НАСА, AT&T и Bell Лабс показује да су у првом преносу учествовале само државе које имају земаљске станице пријема сигнала Телстар сателита, док се фреска Белог анђела појављује у другом јавном преносу, сугеришући да је први пренос био пробни. 

На српској Википедији наводи да је фреска Белог анђела била део другог јавног преноса преко Телстар сателита, 23. јула 1962. године.

Бели анђео био скривен до 20. века

Бели анђео ремек-дело је средњовековне уметности, представља неизоставни део композиције Мироносице на Христовом гробу у цркви Вазнесења Христовог манастира Милешеве. 

Ова фреска, која се сматра једним од најзначајнијих дела српске и европске уметности средњег века, приказује Арханђела Гаврила у белом хитону како седи на камену и показује мироносицама место Христовог васкрснућа - празан гроб. 

Лик Белог анђела је изведен слободним, широким потезима, истичући се монументалношћу и високом пластиком у моделирању. 

Фреска се налази на јужном зиду западног травеја и датира из 13. века, као дело непознатих аутора грчког порекла, школованих у Цариграду, Никеји и Солуну. 

Током 16. века, преко ње је насликана друга фреска, због чега је Бели анђео био скривен све до 20. века када је ова црква рестаурирана, а горња слика уклоњена, откривајући поново овај драгоцени део српске и европске културне баштине.