"СМЕЋЕ! НАЈГОРИ РОМАН ИКАД!" Критичари и писци попљували први литерарни покушај глумца Шона Пена!
Објављен само зато што је Шон Пен бренд.
Крајем маја изашао је први роман оскаровца Шона Пена, под називом "Боб Honey Who Јуст До Stuff" (Боб Хани који просто чини ствари). Премда су неке колеге и књижевници похвалили његов рад, глумица и списатељица Сара Силверман ишла је толико далеко да га је упоредила са Марком Твеном и Е. Е. Камингсом, бројни критичари и интернет заједница која се у међувремену докопала романа, прогласили су га једним од најгорих романа у историји.
Писац кратких прича и критичар Марк Хил написао је подужу анализу за портал "Црацкед", а Пенов првенац прогласио је "смећем". Сматра да су књигу у најави окарактерисали као "невероватно шармантну" само зато што се усудио отворено и без длаке на језику да прозива Доналда Трампа, а да је светло дана угледала само зато "што је Шон Пен бренд".
ОТКУД ЊИХ ДВОЈЕ? ШОК У ХОЛИВУДУ! Шон Пен завео 26 година млађу глумицу! (ФОТО)
Критичарка британског "Гуардиан"-а Шон Кејн приметила је да је музичар Мориси са својим романом "Лист оф the Лост" (Листа изгубљених) добио озбиљну конкуренцију за најлошији роман који је написала позната особа. Њена је анализа нешто озбиљнија и тврди да Пенов роман није само одбојан на многим нивоима, него на многима исто тако глуп.
Радња се врти око главног лика Боба чији поступци у роману нису увек јасни нити логични, који без правог разлога подваљује експлозиве, убија, сањари о сексу с ћелавом Ени која болује од алопеције, а једном приликом у пустињи запали вибратор, али опет без логике и разума. Кејн не критикује само мањак садржаја и логике у радњи, већ и стил, недостатак вештине у песничком изражавању, а иде толико далеко да му замера одабир речи и структуру реченица:
- Не само да је значењски посве погрешно употребљавао речи, већ су и погрешно структуриране у оквиру реченице, до те мере да Пенова проза пре подсећа на дело онлајн преводиоца него човека.
Ипак, у контексту списатељских покушаја славних особа Пеново дело није ни најгоре ни најбоље. Доказао је, слажу се критичари, да није само осредњи писац попут Памеле Андерсон или Чарлија Шина, али од Морисија није далеко - текст је претенциозан и размеће се "великим речима", не да би изражај био лепши и бољи, него да би дело деловало паметније.
Ако погледате на Амазону, видећете да је књижевник Салман Рушди за роман "Боб Honey Who Јуст До Stuff" napisao како "претпоставља да би се могао свидети Томасу Пинчону и Хантеру С. Томпсону". Међутим, ради се о књижевницима који су заронили у најмрачније кутке америчког живота да би осликали неке пуно универзалније идеје.
Британски писац и новинар Хари Кунзру једном је приликом Томпсона назвао књижевником који "себе приказује у негативном светлу да би разоткрио негативност коју види око себе". У роману "Боб Honey" Pen је само разоткрио себе, каже Кејн.
