Српску изложбу у Аквилеји видело више од 10.000 посетилаца

Изложбу “Благо и цареви - Раскош римске Србије” у Палати Меизлик у Аквилеји (Италија), на којој је представљен 61 експонат из Србије, од 10. марта видело је више од 10.000 посетилаца, а директор Фондације Аквилеја Кристијано Тиуси истиче да су они фасцинирани предметима из српских музеја и изненађени када увиде колики је значај теритрорија данашње Србије имала за Римско царство.

БУДЕ МИ МАЛО ЛАКШЕ: Јелисавета Орашанин НИКАДА неће ЗАБОРАВИТИ шта јој је рекао Глоговац 

У непосредној близини базилике из 4. века, која је подигнута међу првим хршћанским објетима те врсте, са највећим подним мозаиком у читавом западном хришћанском свету, изложени су археолошки артефакти из српских музеја.

Иако је, како истиче председник Фондације Аквилеја Антонио Занарди Ланди, постављена “ван сезоне”, изложба је привукла велики број туриста, новинара и школа које организовано долазе, а који имају прилику да се увере, како истиче, колико је значајну улогу у Римском царству имала теротирија данашње Србије, не само у војном и политичком смислу, већ и у уметности и религији.

"Важно је за Европу да се сети да је Константин Велики, који је оставио изузетно значајан траг у нашој цивилизацији, рођен у Нишу, те да Србија није била на периферији римског света, већ један од најважнијих центара", нагласио је Ланди у изјави Танјугу.

Директор Фондације Аквилеја Кристијано Тиуси је током обиласка изложбе у разговору са новинарима из Србије истакао да Италијани не знају много о улози коју је територија данашње Србије имала у време Римског царства те бивају фасцинирани када погледају предмете који сведоче о томе.

“Многи кажу да би волели да посете Србију, а додатни увид стичу захваљујући филму који се пројектује у оквиру изложбе са снимцима са археолошких локалитета Сирмиум, Медиана, Феликс Ромулијана и артефактима тамо пронађеним, због чега се дуго и задржавају ту”, рекао је он.

Посетиоци већ на улазу бивају изненађени мултимедијалном инсталацијом којом су желели да дочарају атмосферу на реци Дунав са приказом воде из које израњају артефакти, показујући тако најважнију европску реку као извор живота, уметности и културе.

Други сегмент изложбе посвећен је Трајановом мосту и ту је изложен гипсани рељеф са Трајановог стуба из Музеја римске цивилизације у Риму, као и 3Д реконструкција Трајановог моста који је у време Римског царства спајао Горњу Мезију и Дакију (данашњу Србију и Румунију).

"Мост није само важан елемент у политичким односима и освајањима. Он повезује државе и регије и желели смо то да истакнемо, да укажемо на заједничке корене које имамо и који потичу из периода Римског царства", објаснио је Тиуси.

На спрату је изложен сребрни накит из Текије, портрети римских владара из трећег века - царева Албина, Макрина и Кара, али и портрети од порфира из времена Тетрархије, као што је портрет Галерија из Ромулијане - Гамзиграда или портрет Констанција Другог из Сирмијума.

Велику пажњу посетилаца привлачи бронзана војна диплома из Доњег Милановца на којој је датум 28. април 75. године и која представља занимљив и историјски врло важан документ, а њоме су војници добијали статус грађанина.

Реч је, како каже Тиуси, о врло ретком артефакту, имајући у виду да је пронађено свега 500 диплома, од тога две на територији данашње Србије.

Посетиоци су, према његовим речима, највише импресионирани богато декорисаним позлаћеним војним шлемовима са почетка четвртог века, из Беркасова и Јарка, пронађеним у близини царског Сирмијума из времена битака које су ради превласти водили Константин Велики и Лициније, затим Београдском камејом изведеном у вишеслојном сардониксу у славу победе Константина Великог над варварима и Константиновим портетом.

То су уједно и највреднији експонати (пет укупно) осигурани на 15 милиона евра, док је цела изложба осигурана на 50 милиона евра.

"Ова изложба доказује значај који је територија данашње Србије имала за Римско царство као место рођења 17-18 римских императора и поприште врло значајних битака. Ипак посетиоци не знају да је Србија била врло важан део Римског царства посебно у његовом касном периоду и због тога су фасцинирани предметима па не чуди што многи после обиласка, пожеле да посете Србију", нагласио је Тиуси.