Уместо присуства ПИСМО! Милена Дравић добитница награде "Бранислав Нушић" за животно дело!
Здравствени разлози су је онемогућили.
Глумица Милена Дравић, која је овогодишња добитница награде "Бранислав Нушић" за животно дело, из здравствених разлога неће моћи да присуствује уручењу 28. априла на затварању 34. "Нушићевих дана" у Смедереву.
Милена Дравић због БОЛЕСТИ пропустила промоцију Гагине монографије!
ОСТАО САМ: Пет година после смрти сина, погинула му и ћерка
Због тога је она написала писану изјаву организаторима фестивала, коју преносимо у целости.
ЕМОТИВНА ИСПОВЕСТ МИЛЕНЕ ДРАВИЋ: Нема Гаге да са мном радост подели... (ФОТО)
ОПОРАВАК ПРОТИЧЕ СПОРО: Милена Дравић проговорила о БОРБИ против опаке БОЛЕСТИ
- Вест да сам лауреат Нушићеве награде за животно дело ми је, уз радост и част, измамила и осмех. Јер, мој се животни пут с Нушићевим делом укрстио више пута. И увек је то бивало за мене важно. Што би народ рекао - судбоносно. На Академији сам полагала пријемни са монологом из "Госпође министарке". Било је то доста необично. Јер млади, даровити људи који су настојали да закораче у свет глумачке уметности су за тај први испит - који се најчешће доживљавао као питање живота и смрти - бирали текстове, односно монологе другачијег типа. Шекспира, Ибзена, Чехова... А ја ето - Нушића. Тешко би било рационално то разложити и објаснити. А и зашто би? Једноставно, вукло ме је. Укрстили су нам се путеви и кад сам снимала ТВ драму "Госпођа министарка" у режији Здравка Шотре. Дивна екипа, својски се радило. И, у једном тренутку, ја - како то кажу ова данашња деца која баратају новим информатичким технологијама - "забагујем". И то жестоко. До одустајања! Кад, шта је било? Министарка ме, тј. Нушић, вратила на један проблем, једно нерешено питање из мог иначе лепог и радосног детињства. Нехотичан, али немио догађај збио се - гле чуда - у Нушићевој улици и урезао у моју дечју подсвест. И остао би тамо да није било улоге Министарке и моје пријатељице, одличног психолога, уз чију помоћ сам све скупа разрешила. Вратио ме, дакле, Нушић да сама у себи, и сама са собом, разрешим шта треба. Јер, другачије, одакле ти право да се обраћаш другима. Помогао ми је Нушић ономад на пријемном, па тада да постанем ближа себи самој… И треће, да не набрајам даље, наш је заједнички именитељ - комедија. Озбиљан је то жанр. Жесток и дубок. Узвишен. Данас се све и свашта назива комедијом, али није ни место ни време да се тиме бавимо. Најлепше у правој комедији је победа живота! Смех и духовитост - увек узвишена ако јесте духовитост - који су у себе сажели и сву тежину и горчину. Блиставе и свевремене Нушићеве комедије су и дијагноза тешких, опаких рана наших живота. И некад и сад. Нека ми буде дозвољено да кажем да је овом наградом, уз мене, признање добио и истински смех - сва његова памет, лепота и снага.
