Упознајте историју Пландишта, села са најлепшим именом!

Територија општине Пландиште налази се у југоситочном делу АП Војводина, односно у источном Банату између канала ДТД и српско-румунске границе. Пландиште се налази на 85 километара од Београда.  До Пландишта се долази магистралнм путем Београд-Вршац који се код Алибунара грана према Пландишту, односно, из правца Новог Сада путем Нови Сад–Вршац.

Данашње име села долази од речи пландовати, одмарати се. Румуни користе исто то име док Мађари и Немци користе име које је село добило по грофу Зичију а у преводу значи Зичијево село.

На подручју општине Пландиште први становници су највероватније били Словени, Бугари, Авари, Гепиди…О тим насељима нема писаних извора. Из периода Велике сеобе народа постојала су нека насеља у општини о чему нам говоре пронађени локалитети.

Први пут у писаним изворима помиње се данашњи Стари Лец 1333. године под именом Лећ. До турске владавине помиње се још седам насеља: Велики Гај 1335, Трњан  1364, Берч 1375, Биосег 1375, Балад или Балат 1385, Хајдучка Греда 1405. и Шаркац, Жаркац или Жоркфалва у 15 веку. Од ових осам насеља, три -Трњан, Берч и Шаркац -више не постоје. Трњан и Шаркац су били између Пландишта  и Великог Гаја, а Берч 3 километра западно-северозападно од данашње Хајдучице. Бисег, данашњи Банатски Соколац већ 1446. се помиње као ненасељен.

Низом војних похода до средине 16. века  Турци су освојили и ове крајеве и прикључили их Отоманској царевини. У време турске владавине постојала су само два насеља и то Велики Гај и Балад (данашњи Купиник). Лећ и Хајдучка Греда су уништени за време турске владавине.

Крајем периода под Турцима први пу се помињу насеља: Морминта (крајем 17 века), Зелдеш (крајем 17 века) , Сент Маргита 1697. године и Сент Јанош 1717. По одласку Турака, после 1717. настаје период  повољнијих друштвено-историјских услова формирања насеља. Тада настаје шест нових насеља, док су три стара поново насељена: Ирмењихаза 1817. године, Сечењифалва 1837. године. Ујфалу 1842. године, Велика Греда 1850. године  и Рарош крајем 19 века.

Поново су насељени Хајдучка Греда 1809. године, Лец  под именом Стари Лец 1838. и Биосег 1850. године. Првобитни положај Хајдучице је често плављен па је 1824. насеље измештено нешто јужније, на место данашње Хајдучице. По Милошеву,  Биосег је поново насељен после И светског рата, а по  др Хегедишу и др Чобановићу Биосег се 1850. помиње као насеље  са 988 становника.

У овом периоду Балад се кроз 18. и кроз прву половину 19. века помиње као ненасељен. У другој половини 19. века  помињу се две скупине  салаша, Мали и Велики Балат са 600 становника. Морминт је од 1737. ненасељен, а 1787. се поново насељава. Добија ново име Зичидорф.Сент Јанош се на почетку владавине Аустроугарске не помиње као насељено да би  1745. поново било насељено. Зелдеш је изгорео 1848. за време револуције и више не постоји, а налазио се  северно од данашње Велике Греде.

Од периода турске владавине у континуитету су насељени Велики Гај и Сент Маргита. После И светског рата Војводина, дакле и Банат, улазе у састав Краљевине СХС 1919. године. Тада се формирају у општини три нова насеља на местима старих. Банатски Соколац  настаје на пустари Биосег, а Милетићево на пустари Рарош. На месту салаша Балат настао је Александров Гај - име промењено 1925.

У овом периоду промењено је шест имена насеља, Хајдучка Греда постаје Хајдучица, Зичидорф Мариолана, Сент Маргита само Маргита, Ирмењихаза Јерменовци,  Сечењифалва Сеченово , а Ујфалу постаје Крива Бара.

После Другог светског рата не настају нова насеља, само је дошло до промене неких назива. Крива Бара постаје Марковићево, Сеченово-Дужине,  Александов Гај - Купиник и Сент Јанош - Барице.

Данас општина Пландиште има 14 насеља или три одсто целокупног броја насеља у Војводини. Општина има надалеко чувену ружу ветрова која обезбеђује стални доток оксигенираног и јонизованог шумског ваздуха без садржаја патогених клица и отровних материја.

Индикована је лековита термална вода у Јерменовцима, у близини Пландишта у Великој Греди и у близини дворца “Капетаново” у катастаркој општини Стари Лец.

Прва нафта потекла је из јерменовачке бушотине 17. новембра 1952. године у бившој Југославији.