ЧЛАН ЗВЕЗДЕ ТВРДИ: Имамо НЕОБОРИВЕ доказе о титули из 1946. године (ФОТО)

Полемика око титуле из 1946. године прети да додатно заоштри ионако лоше односе између Црвене звезде и Партизана. У Црвеној звезди тврде да та титула треба да им се додели јер истичу да је тад играно првенство Србије, док из Партизана упорно говоре да су се те 1946. године играле квалификације за прво једниствено првенство ФНР Југославије које је играно у сезони 1946/47. И једни и други тврде да имају аргументе и доказе да су у праву, а један од нових, у корист црвено-белих, изнео је познати спортски новинар Бранислав Јоцић, члан Скупштине ФК Црвена звезда.

ПОВРАТАК У ЕВРОПУ: Божинов има НОВИ клуб, изненадиће вас у којој ДРЖАВИ! (ФОТО)

Митровић УПОРЕДИО Делије са немачким навијачима, ЕВО по чему се РАЗЛИКУЈУ! (ФОТО)

ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ: Ево ко ОДЛАЗИ, а ко ОСТАЈЕ у Партизану (ФОТО)

- Овај пројекат није хир, нити машта господина генералног директора Терзића, нити било кога запосленог у Црвеној звезди. Ово је титула која је освојена на терену, давне 1946. и прави актери те титуле више нису живи, осим члана наше ветеранске секције и голмана те генерације фудбалера Црвене звезде, Миодрага Малише Петровића. Он је живи сведок првог послератног клупског првенства у фудбалу, с којим сам ступио у контакт пре седам година и од њега добио прве релевантне податке о том првенству. Искористио сам и познанство с Рајком Митићем, од 2005. до пред саму његу смрт 2008. године. Тада сам постао и његов биограф, уз сагласност његове породице и Секције ветерана Црвене звезде да могу да напишем биографију о Рајку Митићу. Кроз рад на биографији први пут сам се упознао са тим фудбалским првенством и, уопште, с фудбалом који се играо током Другог светског рата рачунајући и прво послератно раздобље - како је организован спорт, како су организоване фискултурне секције и по републикама, и у заједничкој држави. Кренуло се од државног, који је назван Фискултурни одбор Југославије, испод њега Фискултурни спортски одбор Србије, онда су били окружни одбори, срески и на крају месни одбори. Комплетна инфраструктура се спустила до најмањих места у Србији. Први покушај организованог фудбалског првенства у Србији био је у мају, јуну и јулу 1945. године. Али, пошто је инфраструктура била разорена, клубови су били у повоју, није се могло играти првенство, већ се играло међуокружно првенство у којем је репрезентација Крагујевца победила репрезентацију Београда 5:1, тако да је репрезентација Крагујевца први послератни првак Србије у фудбалу. Већ два месеца касније одржано је прво државно првенство ФНР Југославије, на којем нису учествовали клубови, него све републике, покрајина Војводина и тим ЈНА. Космет тада још није био покрајна, у спортском смислу имао је статус округа. Војводина је административно и географски припадала Србији, али је спортски била потпуно одвојена. Постојао је посебан Покрајински фискултурни савез Војводине, који је сва своја такмичења организовао одвојено од ужег дела Србије. Да појасним, ако би се случајно догодило да, не дај Боже, Војводина једног дана буде самостална, Спартак би имао свако право да каже да је 1946. освојио прву титулу - истакао је Јоцић.

ПАО ДОГОВОР: Тео ОДЛУЧИО у ком НБА клубу наставља КАРИЈЕРУ (ФОТО)

ПРЕЛОМИО: СВЕ је ГОТОВО, ево у КОМ КЛУБУ наставља каријеру Марко Петковић (ФОТО)

У Партизану тврде да су то биле само квалификације за прво државно првенство ФНРЈ 1946/47, али у Црвеној звезди нуде доказе да то није било тако.

- Прво послератно клупско фудбалско првенство основано је 30. септембра 1945. утакмицом Црвена звезда - Железничар 18:0. Фудбал је те јесени био организован по окрузима. Тада је, у београдском округу Црвена звезда одиграла своју прву званичну утакмицу. Београдски округ био је један од 14 у Србији и једини који је, због величине и бројности клубова, био подељен у три групе: Дунав, Сава и Жупа Земун. Првенство је било организовано по једноструком бод систему и било је предвиђено да се игра и јесење и пролећно коло. Међутим, такмичење у Београду се отегло, док је у свим осталим окрузима у Србији било завршено, тако да су организатори одлучили да уместо пролећног дела такмичења у Београдском округу, снаге одмере прваци група Дунав, Сава и Земун. Звезда је то првенство окончала као прва и заједно са осталих 13 првака округа наставила такмичење на пролеће у међуокружној лиги - додаје Јоцић.

ОВО ЋЕ ИМАТИ ОГРОМАН УТИЦАЈ И НА ЗВЕЗДУ И НА ПАРТИЗАН: УЕФА спремила РЕВОЛУЦИОНАРНУ промену (ФОТО)

- Већ ту се тачно види да је првенство Народне републике Србије покренуто не као квалификационо, већ као регуларно првенство јер се од нечега морало кренути. А онда је Фискултурни савез Југославије на седници између 14. и 16. децембра 1945. године донео одлуку да се игра прво државно првенство ФНР Југославије за сезону 1946/47 и она је објављена на насловној страни листа "Фискултура'" Тек тада је одлучено ко ће и како учествовати у државној лиги, што побија тезу да се претходно радило о квалификацијама. У тој одлуци, наводи се да ће у првој сезони учествовати победници републичких првенстава и покрајине Војводина, осим у случају Србије и Хрватске које су као републике са највише клубова дале два учесника. Тада је акламацијом донето да једино тим Централног дома Југословенске армије, Партизан, наступи у првенству ФНРЈ апсолутно без иједне утакмице у првенству Србије. Морам да напоменем и да није истина да Партизан није постојао у време када је одржано то прво првенство Србије. Оно је почело 30. септембра 1945, Партизан је основан шест дана касније и прву утакмицу одиграо је 6. октобра. Партизан је могао да се укључи у то првенство, али према свим сведочењима, као и сведочењима у мемоарима Светозара Вукомановића Темпа, Партизан није био ни основан да би играо боранија лигу, већ да би био приказан источној Европи и Совјетском савезу. И, заиста, Партизан је већ у октобру отпутовао на турнеју по Чешкој, Словачкој, Пољској, касније и у СССР и имао је изванредне резултате тамо, приказао сјајну игру и модеран фудбал, а на поменутој децембарској седници био је проглашен за јединог сигурног учесника државног првенства 1946/47. За разлику од Партизана, остали клубови рачунајући и Црвену звезду на пролеће 1946. наставили су такмичење на републичком нивоу. На међу-окружним првенствима одржаним од 20. марта до 5. маја добијени су прваци округа и тада се издвојило шест клубова који су играли уже завршно првенство Србије за 1946. годину, које је одржано од 19. маја до 30. јуна. То је турнир због којих неки људи злонамерно истичу табелу тврдећи да је Црвена звезда одиграла пет утакмица по једнокружном систему. Црвена звезда јесте одиграла тих пет, али то је било завршно првенство. То је заправо био процес у којем је наш клуб одиграо 17 утакмица од 30. септембра 1945. до 30. јуна 1946. године. Дакле, апсолутна је неистина да смо одиграли само пет утакмица. Према мојој евиденцији, у првом првенству Народне републике Србије учествовало је преко 150 тимова, што је касније по броју учесника надмашио само Куп Југославије. Не видим због чега се било ко у Партизану буни око наше иницијативе везане за 1946. годину, они који су створили тај клуб нису ни желели да он игра у било каквом првенству Србије, једноставно то је био државни пројекат који ће касније као једини привилеговани тим акламацијом ући међу учеснике првног државног првенства. Да су играли, верујем да би они били прваци. Већ сам рекао да су нас сјајно представљали у иностранству, играли су добар фудбал и то потврдили тако што су освојили два од прва три првенства ФНРЈ - закључио је Јоцић интервју за портал Мондо.

ЖРЕБ СУРОВ И ПРЕМА ЈЕЛЕНИ: Ево са којом играчицом се састаје Јанковићева на СТАРТУ Вимблдона (ФОТО)