ЛЕГЕНДА ПАРТИЗАНА О ПОРАЗУ ОД ШКОТСКЕ: Стојковић сматра да играчи нису РИЗИКОВАЛИ и да нас је то коштало
Отворено о свему.
Пораз од Шкотске и неодлазак на Шампиона Европе у фудбалу и даље је главна тема у Србији. Легендарни фудбалер Партизана Ненад Стојковић, један од ретких са ових простора који је чак четири пута имао част да брани боје Тима света и Тима Европе, изнео је своје виђење тог меча.
За Лигу шампиона КУЋА ЧАСТИ: Преузми ОВДЕ 1.000 РСД за спортско клађење
НЕВИЂЕН СКАНДАЛ: Хулигани полудели - убацили директора стадиона у КОНТЕЈНЕР и возили га улицом (ВИДЕО)
ПАРТИЗАН МОРА, МЕТАЛАЦ ВРЕБА ШАНСУ: Велики притисак на леђима црно-белих
- Пратио сам драму на стадиону Црвене звезде и много ми је жао због пораза који је заболео све искрене љубитеље фудбала у Србији. Верујем да је играчима, стручном штабу и људима из Савеза најтеже. Искрено, било је ту и тренутака добре игре. Најгоре је кад испаднеш на пенале, жал је још већи. Мени је било чудно што их од старта нисмо напали. Наша репрезентација је у више наврата показала да уме да игра високо и да стисне противника. Против Шкотске сам стекао утисак да нису хтели да ризикују, као да су одлагали тренутак када ће конкретније да крену ка голу ривала. То се показало као погрешна тактика. Руку на срце, Шкоти су нас изненадили константним притиском на носиоца лопте, голмана и сва три централна бека. Нисмо се снашли и развој догађаја на терену је апсолутно ишао на њихову воденицу", сматра Стојковић.
Игру репрезентације Србије драстично је пореметила рокада у последњем тренутку и померање Немање Гудеља на позицију штопера уместо капитена Александра Коларова.
- Да будемо искрени, Гудељ није лоше одиграо ни на тој позицији. Али је чињеница да је много кориснији када диктира ритам испред одбране и тачним пасом покреће акције нашег тима. Видело се и касније када је померен у везни ред, да је неколико пута опасно запретио голману Маршалу. Мени је нешто друго било чудно, не знам зашто су се наши играчи онолико клизали по терену, као да нису одабрали адекватне копачке за утакмицу. Не желим да звучим као премудри маторац који паметује како је то било у његово време, али нама је Зоран Миладиновић пре сваке утакмице проверавао колико крампона имамо на обући. Сада се више води рачуна о естетици, да то изгледа лепо на ногама, а није битно да ли ће да проклизав - наводи Стојковић, који је за репрезентацију одиграо 32 утакмице.
Шкоти су на обе утакмице баража перфектно изводили пенале и захваљујући томе отишли на Европско првенство.
Као да у Партизану нико више не размишља о титули, па је једина шанса за трофеј Куп Србије. А у том такмичењу црно-бели данас (16.00) гостују Металцу - квота на двојку је 1,25, дупла шанса 1X је 3,95, а 3 1,55. Погледајте све квоте кладионице MOZZART за Металац - Партизан.
- Не може нико да ме убеди да код пенала срећа није одлучујући фактор. Знам из личног искуства како се извођачи осећају у тој ситуацији. Када кренеш са центра игралишта, гол је толико велики да ти се чини да нема шансе да промашиш. А кад поставиш лопту на белу тачку, голман ођедном постане огроман и ниси више паметан како да шутираш. Зато сам навијао свим силама да утакмицу решимо у регуларном току. Жао ми је Митровића, као што би ми било жао сваког другог играча да се нашао у његовом положају. То су детаљи који те прате током целе каријере. Дулета Савића памте по голу на Хајберију, Љубу Радановића по оном повику 'Људи је ли то могуће' на сплитском Пољуду… Надам се искрено да ћемо Митра много више памтити по головима које је дао и које ће дати за Србију, него по промашеном пеналу против Шкотске.
Своде се утисци, раде анализе, траже се кривци, а Стојковић се слаже са констатацијом да су против Шкотске играли играчи, а не Ненад Бјековић, Марко Пантелић, Славиша Кокеза или било ко други из руководства ФСС.
- Тако је. Нисам за радикалне мере. То је била фудбалска утакмица, није трагедија. Играће се фудбал и после Шкотске. Не треба упирати прстом ни на кога посебно, урађено је све што је било потребно да се репрезентацији створе услови да у мечу одлуке победи незгодног ривала и оде на Европско првенство. Циљ није испуњен и мора се даље. Најлакше је сада критиковати. Није време за хајку и лов на вештице, већ да се сви ујединимо и станемо уз ту репрезентацију у наредном циклусу квалификација за Светско првенство. Тешко је свима, како играчима, селектору, челницима Савеза, тако и навијачима који ни после 20 година неће гледати свој национални тим на континенталном шампионату.
Као човек који је одиграо 250 утакмица за Партизан, освојио три титуле и бранио боје југословенске репрезентације на Европском и Светском првенству, Стојковић је врло компетентан да пошаље поруку момцима који се тренутно опорављају од шокантног пораза са Шкотском.
- Пролазила је и моја генерација кроз тешке моменте и доживљавала болне поразе. Баш сам се уочи дуела у Ослу присетио утакмице коју смо ми играли у квалификацијама за Европско првенство 1984. године. Норвешка нас је надиграла у свим елементима игре и славила са 3:1, а ја сам био директан кривац за први гол који је примио Свилар. Међутим, нисмо клонули духом. Заиграли смо боље у наставку квалификација и обезбедили пласман на завршни турнир. Сви памте ту чувену утакмицу на Пољуду и победу од 3:2 у 90. минуту, али је против Бугара и у Софији било врло напето и неизвесно. Славили смо са 1:0, мојим голом на центаршут дебитанта Митра Мркеле. Искупио сам се за кикс у Норвешкој и обезбедио Југославији кључне бодове у трци за прво место. Битно је да ови момци верују у себе и да већ у марту покажу да заиста заслужују дрес са државним грбом.
Ретко који фудбалер бивше Југославије је толико често добијао позив у Тим света и Тим Европе.
- Најдража ми је утакмица у Италији, поводом 75 година Серије А. Звао ме је Јуп Дервал и заједно са Вахидом Халилхоџићем бранио сам боје остатка света у мечу против италијанске репрезентације. Играли су Ханси Милер, Руд Крол, Реј Вилкинс, Алан Симонсен, Камачо… Месец дана после СП у Шпанији, УНИЦЕФ је организовао дуел Европе и света у Њу Џерзију. Ту сам одиграо свих 90 минута, Дервалу се на селекторској клупи придружио чувени Енцо Беарцот. Бранио је Зоф, позади су играли Коељо, Бекенбауер, Крол и Пецеј, на средини Боњек, Платини, Антоњони и ја, а у шпицу Блохин и Паоло Роси. Губили смо на полувремену 2:0 и Дервал је рекао јачи смо, даћемо им три комада у наставку меча. За њих је бранио Нконо… заиста смо изашли на терен и заиграли као препорођени. Киген и Пецеј су изједначили, а Антоњони у последњем минуту постигао победоносни гол - истакао је Стојковић који је попут свог презимењака Владимира био велики Звездаш од малих ногу, али то није променила ни чињеница да је заиграо у Партизану.
