ВУЛЕТИЋ ОШТРО ОДГОВОРИО ТЕРЗИЋУ: Тражите ТИТУЛУ, а ИГРАЛИ сте са АЛБАНИЈОМ док смо МИ ослобађали ЈАСЕНОВАЦ

- Започето претпрошле године, специфично и агресивно силовање вишедеценијске прошлости, комбиновано са елементарним непознавањем правне историје Србије и рђавим познавањем основношколских математичких операција, окончано је самовласним, бахатим, нелегалним и нелегитимним чином некаквог тобож захтева за признавањем тобож титуле назови првенства Србије из 1946. године. Услед околности да су, како то је то Ајнштајн приметио, само свемир и људска глупост неограничени, премда за ово прво то још није доказано, правно-историјском анализом, као прилог будућем раду и одлучивању (четворочлане!?) Комисије за правна питања ФСС, могу се истаћи следеће чињенице:

1. ФК Црвена звезда, основана 4. марта 1945 године, знатно пре него што су завршене ратне операције у Другом светском рату, пре ослобађања Јасеновца, у јеку борби НОВЈ на Сремском фронту и са првом званичном утакмицом у Енвер Хоџиној Албанији, учествује у једном пројекту чији су организатори били Фискултурни савез Југославије (ФИСАЈ) и Фискултурни спортски одбор Србије (ФИСОС).
2. Према одлуци ФИСАЈ, ПРВИ шампионат ФНРЈ планиран је да започне 11. августа 1946, па би, до 15. јуна 1946. сви окрузи морали дати свог првака у ту, први пут организовану, фудбалску лигу послератне Југославије. ФИСОС је, у ту сврху, уредио ОКРУЖНА првенства као квалификациона за овај будући шампионат.
3. ФК Црвена звезда је у такмичењу за округ тзв. уже Србије тријумфовала испред екипе ФК Жељезничар из Ниша и ФК Металац (каснији ОФК Београд) док је у округу Војводине победила екипа ФК Спартака из Суботице испед ФК Војводина из Новог Сада. Куриозитета ради, ФК Металац је, годину раније, у оквиру истог ранга, био првак испред ФК Црвена звезда.
4. Устав ФНРЈ из 1946. у чл. 2. наводи да Федеративну Народну Републику Југославију, између осталих, чини и Народна Република Србија која ИМА У СВОМ САСТАВУ и Аутономну покрајину Војводину и Аутономну косовско-метохијску област. Следствено овоме, јасно је да је НР Србија недељива територија са две аутономне покрајине.
5. ОБА КЛУБА, ФК Црвена звезда и ФК Спартак Суботица, као победници двају окружних квалификационих такмичења, квалификовали су се за прво фудбалско првенство послератне Југославије. НИКАДА није одиграна утакмица између ова два клуба која би утврдила "првака НР Србије", будући да се читав квалификациони циклус у организацији ФИСАЈ и ФИСОС одигравао по спортским окрузима а не према уставом зајемченим и заокруженим републичким територијама.
6. Онолико колико ФК Црвена звезда данас полаже право на ову "титулу" то право полаже подједнако и ФК Спартак Суботица, изузев уколико ФК Црвена Звезда одриче тадашњу (а и садашњу) уставну недељивост Републике Србије и не сматра да је АП Војводина интегрални део наше државе. Исто такво право, у таквом случају, полаже и тадашњи ФК Металац (садашњи ОФК Београд) и то за тријумф истог ранга такмичења и то над ФК Црвена звезда 1945. године.
7. Наиме, овим на одређени начин падају у заблуду и раскринквају се одговарајуће фалсификаторске намере ревизионизма историје од стране челника Црвене звезде, по следецим критеријумима: Црвена звезда основана је у марту 1945. године, то је чињеница. Други Светски рат на територији Европе завршен је 9. маја 1945. године. То је чињеница. Логор Јасеновац, ослобођен је у мају 1945. године, и то је чињеница. Блајбуршка операција догодила се с пролећа 1945. године, и то је чињеница. Југословенска Народна армија, из које ће настати секција ФК Партизан у тим месецима ослобађала је Јасеновац, ратовала је на Сремском фронту, на којем је погинуло преко 20.000 Срба. ФК Црвена звезда је основан у марту 1945. Последњих 600 заточеника делова јасеновачког логора, Циглана и 117 затоценика логора Кожара 22. априла 1945. започели су пробој логора. Преживело их је укупно 117. Црвена звезда је 26. априла исте године, дакле 4 дана касније, већ одиграла реванш званичне утакмице против фудбалске репрезентације Енвер-Хоџине Албаније.Победила је Звезда 5:2. Дакле, док је наш народ у оквиру ЈНА ратовао и даље на територији Југославије, дотад је Црвена звезда била оснивана и играла пријатељске утакмице.
8.Покушај да се наметне да је Црвена звезда основана као нека врста “реакције београдске мангупарије на загребачко оснивање Партизана”, овим се потпуно развејава. Нит је Партизан основан пре Црвене звезде, да би то била реакција Црвене звезде, нити је реч о загребачком оснивању, нити овде има говора о некаквој “београдској мангупарији”. ФК Партизан је основан тек након свих ратних дејстава у Другом светском рату, 4. октобра 1945. године у Београду, и, као такав, није учествовао у овом окружном квалификационом циклусу за прво послератно првенство Југославије, али је у њему учествовао и у њему освојио своју прву шампионску титулу као представник Југословенске народне армије. Србија је, дакле, у првом шампионату Југославије имала три представника: победника округа централне Србије, победника округа Војводине и представника Југословенске народне армије.
9. У свом нелегалном и нелегитимном чину, ФК Црвена звезда је, изгледа, пронашла узор у одлуци хрватског националног фудбалског савеза који је ХНК Хајдуку из Сплита признао титулу освојену у хрватским квалификацијама из 1946. као државну. У том погледу, квалификациони турнир у Србији, у којем је учествовало свега шест екипа и одиграно пет утакмица у једнокружном систему, није могао представљати правни основ по било ком решењу, које би омогућило да се титула додели Звезди, на основу чињенице да је у том моменту Србија била сукцесор, било које друге и било које сличне фудбалске федерације у било ком периоду.Том логиком, којом нас убеђују да је могуће направити овакво поређење и изједначавање, мене чуди зашто није стигао захтев да се Црвеној звезди као сукцесору ФК Југославија, клуба из предратног периода, који је освојио три титуле и то у тадашњем заједничком првенству, додели као правном наследнику чији је стадион био где данас игра Црвена звезда?
10.Таквим насилним методом, таквим ревизионизмом историје, таквим покушајима да се историја силује и да се на основу ње покушава насилним путем преузети некаква шампионска титула, чини ми се, само служи на част онима који данас предводе један велики клуб, којем у историји није падало на памет, нити ранијим фунцкционерима, да се баве овако нечасним непочинствима у покушају да се дође до титуле.

Његошевим речима:
- Не требује царство нељудима, нако да се пред свијетом руже. Дивљу памет а чуд отровану дивљи вепар има а не човјек. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом - наводи се у одговору Владимира Вулетића.