ДОСИЈЕ ШТИМАЦ: Посебна фаца у српској кошарци (ФОТО)

Тек што су се навијачи навикли на чињеницу да Стефан Марковић више неће играти у дресу репрезентације Србије пошто га није било на Европском првенству пре два месеца, иако су се многи томе потајно надали, за све навијаче Орлова стигла је још једна тужна вест да се на пензију када је реч о дресу са држваним грбом одлучио и Владимир Штимац.

У два наврата је носио дрес Црвене звезде па је сувишно спомињати колико га Делије обожавају, али он је међу ретким играчима који је у истој мери имао и поштовање навијача Партизана када је репрезентација у питању, а да вас противнички табор поштује у Србији се граничи готово са немогућом мисијом.

Ипак и то говори много о Штимцу и његовом односу према репрезентацији за коју никад није ни умео ни хтео да каже ’’не могу’’ и ’’нећу’’, а можда је тако нешто себи могао да дозволи макар ове године пошто је у току Европског првенства постао отац по други пут, али уместо поред трудне супруге, популарни Штимара је хтео да још ово лето проведе са националном селекцијом јер је добро знао да му је последње.

Таква одлука када је Владимир Штимац у питању нимало није случајна. Момак који је млађим категоријама знао само за златне медаље освајајући их са селекцијом до 18 и 20 година, а затим и на две узастопне Универзијаде, 12 година је био на овај или она начин уз националну селекцију.

Када се као млад играч такмичио у Балтичкој лиги играјући за Жалгирис и Валмијеру, можда су му дрес А селекција и освајање европског, светског и олимпијског сребра изгледали далеко, али невероватна упорност и вредан рад се ипак у животу исплате, а његов кошарашки пут свакако је доказ томе јер је заобилазним путем играјући у Чешкој и Летонији па тек потом у јачим европским лигама доспео и до Евролиге у којој је показао да квалитет поседује без обзира колико је било оних који су га оспоравали, а број таквих људи свакако никад није био мали.

Прича о Владимиру Штимцу могла би да буде она и човеку којем се никад нису давале велике шансе, али је он зато сваку шансу користио максимално. Његову преданост репрезентацији нико никада није могао да доведе у питање, нити је он питања постављао без обзира да ли је био на првом списку селектора или је накнадно позиван. У сениорску селекцију га је увео Душан Дуда Ивковић, а то ипак нешто говорио о играчу када велики Дуда одлучи да можете да му у тиму будете од користи.

Мало ко га је видео у плановима Александра Ђорђевића, нико највероватније, али је Штимац код легенде српске кошарке био редован. Само је 2015. био вишак на коначном списку за Европско првеснтво, али је стоички то поднео
знајући да репрезентација и он једно без другог не могу. И био је у праву.

Да је реч о интересантном момку који уме да привуче пажњу и ван терена показало се управо на примеру рођења другог детета док је он био на Европском првенству ове године. Ћеркица је добила име Тарја, а Владимир је објаснио да је један од разлога за такво име што он и супруга обожавају нордијску митологију пошто је Тарја име богиње. Ипак, постојао је још један разлог, мање мистичан него први.

Штимац и његова супруга готиве Најтвиш, фински метал бенд, а посебно прву певачицу групе Тарју Турунен. Штимац и метал? Мало ко би на то и помислио, а недано је открио и да, можда и неубочајно за наше спортисте јер је лавља немогуће без тог замислити, не слуша народњаке.

На примеру репрезентације показивало се колико је за Владимира значила чињеница да је у црвеном дресу, па макар и само био на клупи губећи на сваком мечу грло бодрећи саиграче. Никад није крио колико му значи тренутак на легендарном балкону, нити шта осећа због дреса, химне и грба Србије, ствари које су за њега имале неко више значење док су другима представљеле оптерећење.

Често су умели да га назову махачем пешкирима у репрезентацији превиђајући колико је његова улога била важна како на паркету, тако и на клупи. Ипак, популарни Штимара никад није умео да буде љут у правом смислу речи, а то је показао и у опроштајној поруци на Инстаграму када је написао да ће увек бити за репрезентацију у било ком смислу, па макар и да дода пешкир или понесе воду, јер његови другови из репрезентације то заслужују.