НИЈЕ ЖЕЛЕО ЗА ХРВАТСКУ ДА ИГРА: У 35. години дебитовао за Србију, сад је на Евробаскету! Фасцинантнија од свега је прича ЊЕГОВОГ ЧУВЕНОГ ПРЕТКА
Занимљиво.
Никада није касно да заиграш за репрезентацију. Пример за то је и кошаркаш Марко Јагодић-Куриџа. Од малих ногу је маштао да заигра за селекцију Србије и то му се остварило у 35. години.
МЕРИДИАН НАГРАДИО ЈОШ ЈЕДНОГ ИГРАЧА: Ненад се придружује “Орловима” у Катару - играј и ти и нађи се на Мундијалу!
ЕВРОБАСКЕТ: Белгијанци без решења за Дубљевића, Црна Гора у походу за нок-аут фазу
ВЕСЕЛИ УПОЗОРАВА СРБИЈУ: Ви сте НАВИКЛИ на нешто ДРУГО!
Некадашњи играч Црвене звезде, а сада кошаркаш Будућности се нашао на списку селектора Светислава Пешића за овогодишњи Евробаскет.
Својевремено је док је наступао за Цибону добио питање за коју би репрезентацију заиграо, Хрватску или Србију. Одмах се определио за Србију. Али када се види његово порекло јасно је да је то била једина опција.
Његов предак је Петар Јагодић, у народу познат као Куриџа (одатле и презиме Јагодић-Куриџа), рођен је око 1666. године у селу Билишанима, у обровачком крају, Буковица, Далмација.
Био је свештеник у цркви Светог Петра у Биовичину Селу. Као познати борац за социјалну правду ставио се на чело народног устанка познатијег као Куриџина буна која је 1704. године букнула на подручју Буковице и Равних Котара против млетачке власти, односно скупљача "дециме" (пореза).
У октобру 1704. године, после девет месеци устанка, морао је пребећи у Лику. Следеће године се враћа у Далмацију кад је добио гаранцију од новог провидура Гиустина да Рива да му се неће судити. Настанио се у својим Билишанима где је наставио мирно да живи. Али не задуго.
По доласку новог провидура 1706. гопдине, Цанаиети га хапси и затвара у книнску тврђаву. Одатле је пребачен за Задар, где му је суђено. Осуђен је 9. јула 1706. године на 40 година тешке тамнице. Казну је издржао у тамници у Венецији. За тих 40 година робства ништа није знао о својој ћерки Магдалини (Манди) која је живела сама у Билишанима.
Ослобођен је 9. јула 1746. године. Иако је у тамници оглувео и ослепео није му дозвољено да се врати у Билишане. Умро је у Задру 9. априла 1749. године.
Најновије вести о Евробаскету можете наћи ОВДЕ.
