Гуровић „оставио“ тренерску клупу, има нови посао од којег користи може да има репрезентација Србије

Милан Гуровић и Немања Александров поново заједно.Некадашњим саиграчима у Црвеној звезди,потом и у репрезентацији,путеви су се после десет година поново укрстили.А,где друго него на кошаркашком терену.И то сасвим случајно.

НАЈВЕЋЕ ПОЈАЧАЊЕ ДО САДА: Американац СТИЖЕ на Мали Калемегдан! (ФОТО)

СРБИЈА ИМА НОВОГ ВОЂУ: Уместо Теа, капитенску траку носиће ОВАЈ кошаркаш! (ФОТО)

После рада у стручном штабу црвено-белих,потом вођења екипа ФМП-а и Вршца,Милан Гуровић је одлучио да делимично промени своју тренерску улогу и посвети се индивудуалном раду са играчима.

-Мислим да човек може највише да пружи када ради оно што му прија.То свако мора да осети.Али,док не пробаш не можеш да знаш. Кошарка је наравно оно чиме једино желим да се бавим,али мислим да је ово правац којим ћу ићи у будућности.Рад са младима,њихово развијање и усаврашавање.Да моје знање и искуство кроз индивидуални рад,који је веома важан, пренесем на момке који желе да напредују-почео је причу Милан Гуровић.

А где је у свему томе Немања Александров:

-Моја супруга Јасмина срела је Милана у Хајд парку док је тренирао - објашњава Александров и додаје:

-Позвала га је да нам се придружи у нашем фитнес центру и када је видео услове које нудимо одлучио је да ту држи тренинге што ми је веома драго. Имамо прилику да се чешће виђамо, да се дружимо,а понекад и да одиграмо баскет -открио је уз осмех Александров и изразио своје дивљење посвећеношћу и енергијом којом Гуровић прилази сваком тренингу са младим играчима.

На идеју да почне индивудално да ради,како сам каже,Гуровић је дошао после изванредног искуства које је имао у ФМП-у када је овакав вид тренинга упражњавао са веома талентованим момцима као што су Марко Гудурић,Огњен Добрић,Војислав Стојановић,Стефан Лазаревић,Бориша Симанић,Алекса Раданов...На новом задатку Гуровић је већ више од месец и по дана и преноси прве утиске:

-Неколико талентованих клинаца свакодневно ради са мном.Велика је разлика између индивидалног рада и рада са екипом.Тренинг са тимом своди се на конвенционални рад,два на два,три на три,игру на два коша...Напредак се најбоље постиже када се индивидуално ради са тренером,када исправљаш своје недостатке и унапређујеш елементе игре који ти нису јача страна.То и те како даје резултате лети, када се не јури такмичарска форма, када већина клиаца одмара,онда момци који воле да раде тада највише могу да напредују.

На питање који је најчешћи савет који даје играчима које тренира,Гуровић одговара:

-Пре свега,саветујем им да сваки пут,али без изузетка,дају100 одсто својих могућности,али и да обавезно морају да верују у то што раде.Јер,тренинг је на неки начин веровање да ћеш бити бољи.Наравно,лако је слагати тренера да си дао максимум,али себе не можеш да превариш.Зато је потребно бити поштен само према себи и то онда мора да се врати-кратко је застао Гуровић и потом додао.

 - Такав начин размишљања покушавам да усадим у све њих.Кад видим да неко дете не жели да ради,а било је и тога, не покушавам да изигравам полицајца нити да га терам да тренира. Јер,радна етика је веома битна ставка и то је на неки начин предуслов за рад са мном.

За овакав став,као једини исправан,Гуровић има потврду на личном примеру:

-Убедљиво сам највише тренирао у периоду од своје17. до 23.године.Тада сам био у Грчкој, у Перистерију и тренирао сам по шест сати дневно.Инсистирао сам на томе да ми стан буде на 100метара од дворане,тада још нисам иамо ауто,па сам сво своје време проводио на терену шутирајући - закључио је Гуровић.