УВЕСЕЉАВАО ЈЕ ГРОБАРЕ: Чиме се сад бави? (ФОТО)

Навијачи Партизана радо се сећају Уроша Трипковића. Неуморни бек увесељавао је Гробаре, нарочито у утакмицама Евролиге, сјајне партије одвеле су га и у репрезентацију Србије.

- Са играњем сам завршио у 28. години. Једног дана само сам рекао – доста је било. Са 15 сам дошао у Партизан, играо Евролигу, остао је жал што нисам направио бољу каријеру. У принципу, могу да будем задовољан, са црно-белима сам узео све на домаћој сцени, био учесник четвртфинала Евролиге 2009. а у националном тиму освојио европско сребро... - евоцирао је успомене Трипковић.

Повреде су му, ипак, биле највећи ривал, па је 2014. одлучио да каже „готово“.

- Двострука операција кука и нерва на стопалу, натерала ме је да прекинем каријеру. Имао и прелом кошчице на десној руци, прегршт повреда до 27. године је стварно превише.

Урошево име је и на листи најбољих тројкаша најелитнијег европског такмичења. Само два играча, налазе се испред њега, са мање одиграних мечева, а више датих тројки. У тандему са Новицом Величковићем и Миленком Тепићем, чинио је окосницу код тренера Душка Вујошевића.

- То је велика привилегија, трудио сам се увек да оставим срце на терену.

У међувремену, почео је да се бави пољопривредом. Максимално је фокусиран на нове обавезе, а у Пријељини, близу родног Чачка, купио је земљиште. На њему је минуле јесени засадио око 1500 садница боровнице, чиме се поноси.

- Било је и других идеја, али сам прво поставио питање да ли бих стварно волео да се тиме бавим?Уколико човек има могућности за тако нешто, треба то да искористи. Већина људи крене нешто да ради, па одједном престане, јер нема интереса.

Љубав се родила?

- Нашао сам нешто што ме испуњава. Нисам хтео да ми представља оптерећење, већ да то заволим и спојим посао са хобијем. Занимацију сам пронашао у воћарству и узгајању боровнице – истакао је Урош Трипковић, за чачански „Глас“.

Колико је се посветио новим изазовима, говори пример да је уградио противградну мрежу, константно учио о производњи и пласману воћа, док су му велику подршку пружили родбина и пријатељи. Ни чињеница да је стациониран у Београду, није омела некадашњег миљеника Гробара да неретко наврати до Прељине и обиђе плодове.