АЗБУКА СПОРТА НА МРЕЖИ: На Звездари расту срећне звезде (ФОТО ГАЛЕРИЈА)

„Свако од нас има своју звезду што га прати док је жив...“ Стихови старе добре песме... А ово је прича о дечијим срећним звездицама, уплетеним у бесконачну мрежу радости, о одбојкашком бескрају другарства и игре.

Управо такав утисак непогрешиво ће да стекне свако ко наврати у једну од чак шест школа (не можемо да кажемо школица, због масовности) одбојкашког клуба „Лаки стар“. Преко 700 малишана учи азбуку прелепог спорта, а неки од њих су, за нешто више од осам година постојања клуба, постали и прави играчи и играчице.

- Имамо 11 такмичарских селекција, други смо по бројности у држави, а од свих у Србији, само Црвена звезда и ми, дакле, две звезде, имамо екипе свих узрасних категорија, од пионирских до сениорских. Поред редовног кадетског, формирали смо и млађи кадетски састав, који зовемо К2. Радимо, боримо се да анимирамо што више дечака, јер је однос пријављене деце 20:1 у корист девојчица, од 700 деце свега 160 чини мушки погон – прича Далибор Лаловац, оснивач и председник клуба.

Вредни одбојкашки прегалац каже да је превасходни циљ „Лаки стара“ стварање добрих људи и што бољих играчица и играча.

- Ево например, Немања Драговић, сада првотимац Партизана, наше је дете, игра за црно-беле, али стиже да ради и са најмлађима у „Лаки стару“, што значи да фабрикујемо и стручњаке. А Огњен Булић, први тренер кадета, јуниора и сениора, добио је велика признања када је постављен за селектора кадетске репрезентације Београда, затим и пионирске Београда и Србије, као и женске универзитетске селекције Србије.

Рад, ред и радост. Тако је у „Лаки стару“ целе године, а као шлаг на торту долазе летње припреме.

- Организујемо посебно припреме, а засебно и наш камп. Ту не само да се тренира, него и негујемо спортски живот и културу, учимо децу правим вредностима, тачности и уредности. Сваког лета се припремамо у Свилајнцу и у Ужицу, јер у тим градовима имамо најбоље услове. Од јутра до мрака деца имају низ активности, поред тренинга имају и предавања, а увече разоноду, попут маскенбала и програма „Ја имам таленат“. Са припрема увек носимо лепе успомене и пуно новог знања – задовољан је Лаловац. 

Већ на први поглед јасно је да у овом клубу влада породична атмосфера.

- Тренинзи су на шест локација на Звездари, желели смо да клуб буде локалног типа, тако лакше функционишемо и сви смо задовољни и деца, родитељи и ми. Поред првенства Београда и осталих такмичења, играмо и у „Лиги пријатељства“, а с обзиром на то колико је полазника, направили смо и интерну „Лаки стар лигу“, како би сви играли и развијали се. Сениорке и сениори играју у Другој лиги, девојке су у тој конкурецији успешније од колега, а мушкарци су бољи у млађим узрастима.

Шест група распоређено је на шест пунктова, а то су ове основне школе: „Ћирило и Методије“, „Десанка Максимовић“, „Вељко Дугошевић“, „СЦ Олимп“, „Владислав Петковић Дис“, „Плеј-оф центар“.

- Тај последњи спортски центар је направио родитељ деце, која тренирају код нас и тако помогао наш клуб, а у току је прелазак и на седму локацију, ОШ „Драгојло Дудић“. Имамо 20 тренера у клубу, у свакој сали чак по пет, шест сваке сезоне - додаје Лаловац.

Алфа и омега клуба, Далибор Лаловац, уједно је и први тренер огранка који тренира у ОШ „Ћирило и Методије“, где, иначе, ради као наставник физичког васпитања.

- За одбојку сам се заинтересовао још као студент на факултету код професора Предрага Немеца, захваљујући којем је основано много клубова. Дипломирао сам одбојку, а „Лаки стар“ смо основали 2008.године, деца су сама одлучила да се клуб тако зове. Прве године је било 300 полазника, а онда је та цифра расла.

А да се у „Лакију“ посвећују сваком детету сведочи и „километарска“ мрежа, развучена дуж сале, па се тако извлачи максимум од свих на тренинзима. Све у служби деце, будућих асова. И још по нечему је „Лаки стар“ посебан. Нема професионалних уговора. Играч и клуб немају ту врсту папира, а како Лаловац каже, постоји максимално поверење.

- Заиста никога не спутавамо, чак се и трудимо да удомимо играче у клубове где ће имати праву шансу и довољну минутажу, у служби смо појединаца и српске одбојке. Пуштамо сваког да иде где хоће, али „проблем“ је да нико и не жели да оде, зато што им је код нас лепо – уз осмех ће Лаловац.

А да је то истина „говоре“ и весела лица малишана у ОШ „Ћирило и Методије“, млађа група (од првог до петог разреда) и старија група, са којима поред Лаловца раде тренери Балша Ненадић, Бранислав Давидовић, Катарина Цвејић, Немања Драговић и Урош Милић...

Дакле, ето рецепта како се стварају звезде и то срећне.

Наравно, на Звездари...