ПРЕДСЕДНИК СААФ БРАНКО ВУЧИНИЋ НЕМА ДИЛЕМУ: Без деце нема будућности америчког фудбала код нас (ФОТО)
Најпопуларнији спорт у САД се одлично ''примио'' у Србији.
У првим годинама 21. века у љубитељи америчког фудбала у Србији добили су прилику да мечеве гледају и у директном телевизијском преносу, а управо је то омогућило прави бум тог спорта у нашој земљи пошто се испоставило да заинтересованих да заиграју амерички фудбал има и више него довољно. Као што то обично и бива, сваки почетак је тежак, али је ентузијазам био огроман и захваљујући њему се све радило, а докле је све ишло најбоље говори податак да се у прво време играло и без одговарајуће опреме, што није нимало безазлено када је у питању амерички фудбал. Више од деценију и по касније, амерички фудбал у Србији наставља да се развија иако је пролазио и кроз тешке периоде, а за ''Srbiju Данас'' о свему говори преседник Срске асоцијације američkkog фудбала (СААФ) Бранко Вучинић.
ПРИПАЛА МУ ЈЕ ВЕЛИКА ЧАСТ: Одлучено је ко ће носити заставу Србије на отварању Европских игара
НИЈЕ ГА ШТЕДЕО: Хамилтон на удару због покојног Лауде (ФОТО)
ТУГА ЗА ГРОБАРЕ: Посрнуће европског ВЕЛИКАНА, без трофејног клуба у борби за титулу
- Када је код нас кренула прича о америчком фудбалу, људи су прве две године играли без опреме, а онда су дошли људи из америчке амбасаде пошто су чули да се игра америчи фудбал и донели први контигент опреме. Прва утакмица код нас играна у опреми је била утакмица репрезентације Србије против Словеније коју смо добили 33:0. Тај почетни ентузијазам је дуго држао, али је онда кренула смена генерација. Неки клубови су направили подмладак и тај подмладак је одржао клубове, док неки клубови то нису учинили. То је једоставно довело до пада бројности људи. Међутим, ми смо сада направили одређене измене у начину на који се такмичења код нас дешавају. Увели смо Арена лигу и ту имамо 12 тимова, а имамо и Прву и Другу лигу и практично смо омогућили да се у више средина игра фудбал, а да смо одржали квалитет – објаснио је Вучинић.
С обзиром на чињеницу да је ипак у Србији нов спорт, амерички фудбал се среће са потешкоћама, посебно када су у питању терени на којим се одигравају утакмице. Савез нема велике могућости када је тај проблем у питању, већ је све на доброј вољи локалних заједница.
- Ми као Савез не може ту много да утичемо. Зависи колико која средина има разумевања. Неки мањи клубови као Клек који игра у Зрењанину има терен који је искључиво само за амерички фудбал у Србији и то имају већ неких десетак година. У Краљеву и Крагујевцу деле терен са фудбалским клубовима. Упркос томе наши клинци имају добре резултате, па је селекција играча до 15 година трећа у Европи - похвалио се Вучинић. - Мит је да је клубовима из Београда лакше, свуда је исто. По унутрашњости клубови имају спонзоре, добијају и нешто средстава од локалних самоуправа, али је то није много. Само поређења ради, женски фудбалски клуб у Чачку који игра у другој или трећој лиги је добио исти износ новца као и Анђеоски ратнци из Чачка који су били прволигаши и освајали јуниорску лигу.
ВЕЉКО РАЖНАТОВИЋ ПРЕТИ ХРВАТУ: Поклонићу Београђанима НОКАУТ
Упркос жељи и вољи људи који се баве америчким фудбалом у Србији, чиненица је да овај спорт на клупском нивоу организационо може да буде на још бољем нивоу јер је често био случај да све падне на плећа једног човека. Савез са друге стране, покушава да одржи клубове обезбеђујући опрему за млађе категорије.
- Играчи играју и углавном се цела прича ослања на једног човека који вуче целу ствар организационо и онда како људи одлазе, тако неко ко води клуб оде и играчи онда остају без човека који је завршао организациони део читаве приче. Онда играчи одлазе у дуге клубове и онда смо имали укрупњавање унутар клубова. Управо смо Арена лигом успели да повећамо број заједница у којима се игра. Људи који су одлазили у неки други клуб сада су се вратили у своју средину. Ми у Савезу највише покушавамо да клинце снабдемо опремом. Направили смо лепу причу са хуманитрном организацијом ’’Хи спринт’’ из САД и до сада смо донели опрему у вредности од преко 80 хиљада евра – истакао је Вучинић.
ПАТИ ОД ДЕПРЕСИЈЕ: Била је ПЛИВАЧКА звезда! Освојила је 20 златних медаља, а са 22 се пензионисала
Амбасада САД је уз ентузијасте из америчког фудбала у Србији била такорећи од првог дана, иако је данас то мање случај пошто је спорт успео да стане на своје ноге. У Савезу су одлучили да направе реорганизацију и да акценат буде стављен на млађе категорије јер без њих, неће бити ни ового спорта за шта постоје и примери.
- Амбасада САД нам је помагала што се тиче опреме, али и што се тиче тренера, мада су у том случају више давали простор где тренери могу да живе. Постоји добра воља са њихове стране, али смо ове године ми изабрали да реструктуирамо све јер не може све да функционише само захваљујући ентузијазму. Пример за то је тим у Новом Саду, Војводе, који су били и шампиони Србије и увек били у најбоља три тима, али су се угасили јер они нису имали ниједног играча од годишта 1988. до 1998. Клубови су научили из тих грешака – нагласио је Вучинић. - Сада имамо 12 такмичења у Србији-деца испод 11 година, испод 13, испод 15, испод 17, испод 19 година и сениори у три лиге, као и женску лигу. Важно да вратимо све на здраве основе, да људима објаснимо да без деце нема ништа. Зато смо и кренули са доношењем опреме за клинце јер морамо да улажемо у децу јер без тога нема будућности спорта код нас. Добар пример је Јагодина која је две године у низу јуниорски првак, а такмичиле се у финалима у претходне четири године.
ПРОПУШТА ЛИГУ НАЦИЈА: Српски ОДБОЈКАШ због ОПЕРАЦИЈЕ не може да игра за РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ (ФОТО)
Репрезентација Србије америчког фудбала успела је и да оствари добре резултате узевши у обзир све објективне околности које прате спорт у глобалу у нашој земљи. Нарочито су добре млађе категорије, а оно што је битно је да у репрезентативним селекцијама играју играчи из Србије и да нема натурализованих странаца као што је случај у неким европским селекцијама, док странци играју на клупском нивоу. Пошто ваља учити од најбољих селектор Србије је Американац Даг Еткинс.
- Ове године поново креће репрезентативни циклус, а на конгресу у Панами прошле године је договорено да се направи Европска лига који би трајала две године. У првој години би се играло за позиционирање, а у другој години би се играо финални турнир. Ове године играмо са Чесима и Французима. Французи су европски прваци и ту идемо храбро да одмеримо снаге, а са Чесима ће бити изузетно тврда утакмица, ту смо негде и њима смо домаћини највероватније 28. септембра у Београду. Сениори су међу најбољих осам у Европи, клинци деле шесто место са Швеђанима, а најмлађи, односно селекција до 15 година је трећа у Европи. Ми сваке године организујемо Балканско првенство и на тај начин више помажемо развитак америчког фудбала у земљама у окружењу – објашњава Вучинић. - У репрезентацијама немамо натурализоване играче што је чест случај у осталим европским селекцијама. Ми то нисмо до сада радили нити имамо ту идеју. Код нас у Првој лиги иначе могу да играју само два такозвана импорта, односно два играча која су играла у Америци, Мексику, Јапану и Канади јер су тамо професионални спортови.
Да у Србији постоје и те какви таленти за овај спорт говори и податак да наши играчи лако добијају прилику да играју у иностранству, а тренутно их је 16. Посебно се истиче Милош Лишанин који је у Немачкој изабран за најбољег дефанзивца лиге.
- Играчи из Србије су отишли да играју у Немачку, Турску. Имамо 16 момака који играју у иностранству. Милош Лишанин је играо у Турској, Шведској и у Немачкој у којој има 370 клуба и био је најбољи дефанзивни игач лиге. Стефан Дрецун и Горан Зец су играли један против другог у финалу. У Турској су у питању универзитетски тимови који имају новца. Имамо интернационалце, а имамо и играче који су у Америци у средњим школама и на колеџима. Наши играчи могу да успеју у иностранству. Прва генерација људи који су се у Србији бави америчким фудбалом се претходно бавила другим спортовима, сада полако стиже генерација којој је амерички фудбал први спорт који се бави и они стварно постижу резултате – закључио је Вучинић.
БОНУС ГАЛЕРИЈА
Погледајте како изгледа бразилска одбојкашица Розамарија Монтибеље
