СРПСКА БРАЋА У АМЕРИЧКОМ ФУДБАЛУ: Бију нас, али бијемо и ми (ФОТО)

У фудбалу смо имали браћу Милка и Бошка Ђуровског, у одбојци Николу и Вању Грбића, у рукомету Ненада и Предрага Перуничића, а сада имамо браћу и у америчком фудбалу. Реч је о Никици (23) и Милошу Ђекићу (21).

СПРЕМАН СПИСАК ЗА ДУЕЛЕ У АЗИЈИ: Да ли ће га САОПШТИТИ Муслин или неко ДРУГИ? (ФОТО)

КРСТИЧИЋ УТУЧЕН: Штета што навијачи долазе само на битне мечеве (ФОТО)

Са њим смо причали како су почели да тренирај амерички фудбал, какав је степен повреде и зашто је битно дружење у овом спорту..

- Брат је прво кренуо да тренира на наговор друга, који је раније играо. Мене то није занимало док нисам почео са њим да пратим НФЛ. Тада нисам знао уопште правила, покушавао сам да их схватим, али ми није ништа било јасно. Крену па стану, нема игре. Убрзо су након тога су ме звали из братовог клуба (Земун Пиратес) крупан си дођи, дођи. Прихватио сам позив, дошао сам. Брзо сам научио правила, па су ме ставили на офанзивну позицију и свидело ми се. Ту сам и дан данас, каже за Србију Данас Милош Ђекић (21), који је тек годину дана у овом спорту.

Његов брат Никица је две године дуже, па само са њим попричали о елементу који даје чар овог спорта, а то су ударци.

- Као дефанзивац више ударам људи, али се деси се и да мене ударе. Брзо сам се навикао на ударце. Мада су и другим спортовима догађају су ударци и повреде. Видели сте Кајро Ирвинг на утакмици у НБА лоше је доскочио, искрено је зглоб и та повреда ће га коштати целе сезоне. У нашем спорту их има више, јер је контактни спорт. Међутим ако се редовно тренира и ако примењује техника повреде се смањују на минимум. - каже Никица, док се на ову тему одмах укључио његов млађи брат.

- Ударамо се кацигама, обарамо се, ма има свашта. Повреде су нормалне и њих се не плашим. Досада сам има сам неке ситне повреде, угануће прста. Ништа страшно.

Милош је крупан, док је Никица нешто ситније грађе. Занимало нам као се Никица храни да добије више на маси.

- Уносим доста протеина, меса. Битно је да се квалитетно храним, јер се доста трошим на тренинзима, утакмицама, који трају по два-три сата. Велики су напори и после мечева изгубимо по две три киле.

За крај само са браћом попричали како је могуће њих 50, колико их је у тим добро слажу. Милош нам је отклонио ту дилему.

- Тим не може да функционише ако нисмо добри другари. Ако један играч погреши, цела акција и утакмица може да пропадне. Зато играју људи који воле овај спорт. Када дође неко да тренира недељу дана и ок је момак, ако не заволи спорт не може даље да тренира. Зато позивам само добре другаре да нам се прикључе- рекао је Милош Ђекић.