У борби за ослобођење Београда настао је један од НАЈЧУВЕНИЈИХ и НАЈЕМОТИВНИЈИХ говора у историји (ВИДЕО)

Драгутин Гавриловић је био мајор српске војске, док је у југословенској војци напредовао до чина пуковника. Учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Првом светском рату. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен.

Урбана легенда са БЕОГРАДСКОГ АСФАЛТА: Ево зашто СРПСКИ народ никада неће ПРОПАСТИ

Да ли знате шта је ТАШМАЈДАНСКА МИСТЕРИЈА? Ово је највећа тајна коју крије познати део Београда

У току борби за одбрану Београда 6-7. октобра 1915. године, Аустрија је форсирала Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић.

Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30м.

Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.

Око 14:30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном "Јасеницом" издао следећу заповест:

"Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци!

Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.

Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!"

Београд је кроз историју имао чак 15 назива, ЕВО И КОЈА!

Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријских јединица на насипу подржана ураганским дејством аустријске артиљерије одбила је и овај напад. Мајор Гавриловић је тешко рањен.

Преживевши одбрану Београда, повукао се заједно са српском војском на Крф, а после пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода Степа Степановић уз образложење да је превише млад.

Није био омиљен међу официрима, јер није припадао ниједној тајној организацији.