АДВОКАТИ ИЗНЕЛИ НОВЕ ШОК ТВРДЊЕ: По закону осумњичени НЕ МОРАЈУ ДА САРАЂУЈУ, а ево да ли је могуће враћање СМРТНЕ КАЗНЕ

Случај мале Данке Илић који је од самог почетка обавијен велом мистерије још увек није затворен, а осумњичени за њено убиство додатно компликују ситуацију јер не желе да кажу где су сакрили посмртне остатке.

На терену у Борском округу, и данас траје потрага за телом девојчице, а тело се тражи и у бунару на имању осумњиченог.

Гости јутарњег програма "Редакција" на Курир телевизији који су дискутовали о овој теми били су Жељко Симић, адвокат, Немања Тодоровић, адвокат и Драгана Ивановић, психолог.

Тодоровић је коментарисао колико дуго потрага за телом може да траје:

- Па она не мора никада ни да се прекине, све док постоје трагови, индције, она може трајати заувек, можда се само привремено, фактички може зауставити, односно до проналаска нових трагова. Обавеза полиције је да по налогу тужилаштва нађе тело, то је оно што би требало да се деси. То тело, на жалост преминуле девојчице, важно је због моралног пијетета породице, то је кључна ствар, а друго да буде и доказно средство. Из полиције су управу, то тело може, а и не мора да пружити одређене доказе, зависи у каквом стању буде пронађено. Поента је да тело има доказну снагу. Она се тражи на хиљаде локације, а то је само јер постоје трагови на одређеним локацијама.

Симић је анализирао понашање осумњичених, с обзиром да су рекли шта се догодило, али након тога уопште нису сарађивали са полицијом:

- Скоро сам сигуран да не знамо прави ток истраге и тога шта је прикупљено од доказа, а шта не. Једина чињеница је да су сва лица која су осумњичена су у крвном сродству, па они немају обавезу да сведоче против свог крвног сродника, до јасног степена постоје јасна правила о томе. Од тих сведока, сродника, не може се очекивати, осим ако он то не инсистира, да се сазна податак који је инкриминишући за главне осумњичене. Овде је тело елементарна ствар за разлику између тешког убиства и неког другог кривичног дела, можда из области саобраћаја, а разлике у казнама су драстичне, да се утврди да ли је девојчица преминула у тренутку ударца аутомобила или накнадно. То накнадно може да буде неколико ствари, а један од тих је свирепо убиство, ако је тачно оно што се прича. Тужилаштво може да модификује квалификацију чак и на главном претресу.

Ивановић је тумачила одсуство емпатије при ударцу аутомобила у тело двогодишње девојчице:

- Постоји више начина за тумачење тога, можда су стварно били у стању шока и нису знали шта раде, али то зависи од њиховог профила личности. Дакле, требало би сачекати истрагу и шта ће бити крајњи извештај. Ових дана, колико већ траје, много је информација, али и дезинформација које збуњују људе и стварају атмосфере страха.

Тодоровић је коментарисао захтев о увођењу смртне казне:

- Укидање смртне казне је нешто што се зове цивилизацијска тековина, то је као када бисмо вратили каменовање. Постоји и политички аспект, ако уведемо смртну казну, слободно можемо да се испишемо из Савета Европе. Наша кандидатура за ЕУ би била заборављена, не можете имати санкцију смртне казне по стандарду ЕУ. Смртна казна је насилан прекид живота као последица примене закона, једини ко може да узме живот нечији јесте држава јер она има монопол силе да то изврши и да буде легалан акт. Код нас се то дешава увек када су трагедије, ја то сматрам не коректним политичким понашањем.

Извор: Србија Данас/Курир