ОВО СУ КЉУЧНЕ ЖАРИШНЕ ТАЧКЕ УКРАЈИНСКОГ РАТА: На фронту се гине за сваки центиметар територије, нико да попусти!
Украјина је наводно примила десетак борбених хеликоптера Ми-24 из Пољске, а велики пакет стиже из Немачке
Уторак 11. јула уједно је 503. дан интензивног ратовања у Украјини. При томе треба напоменути како су с украјинске стране посебно обележили суботу 8. јула, уједно и 500. дан ратовања и 50. рођендан украјинског генерала Валерија Залужног.
"У РУСИЈИ ЋЕ ДОЋИ ДО РЕВОЛУЦИЈЕ" Кијев ликује, Кремљ бесан на Анкару, Вашингтон шаље забрањено оружје, ситуација се драстично усијава
"ИГРА СЕ ОПАСНА ИГРА" Милановић послао озбиљно упозорење, открива шта би се десило да је Украјина позвана у НАТО
"ПОГИНУО ЈЕ ХЕРОЈСКИ" Украјинци убили прослављеног руског генерала!
На тај дан је украјински предсједник рано ујутру неочекивано посетио Змијско острво у Црном мору, један од првих локалитета с којих су били отерани Руси, побројао сва достигнућа у досадашњих 17 месеци рата, а потом је објављен и повратак из Турске петорице посебних ратних заробљеника.
Реч је била о командантима одбране Азовстаља у Маријупољу, који су након предаје средином прошлог маја били размењени крајем септембра – под условом да до краја рата остану у Турској, чијим је посредовањем и дошло до ослобађања.
Ипак, у суботу 8. јула Денис Прокопенко, Свјатослав Паламар, Серхиј Волински, Олег Homenko и Денис Шлега у пратњи председника Зеленског ипак су осванули у Украјини – што је тамо итекако био разлог за славље, насупрот протестима из Русије.
Након прошлонедељног топлотног таласа, протекли су дани били обележени жестоким невременом и наглим падом температуре праћеним јаким падавинама. Због тога не чуди да су субота 8. јула и недеља 9. јула на бојном пољу прошле мало мирније.
То нипошто не значи да су игде борбе заправо стале, будући да су се бележила бројна гранатирања уздуж комплетне линије те низ копнених деловања на низу зона које су се задњих недеља већ профилисале као посебно активне.
Иако последњих дана није било неких звучнијих помака, ипак треба занемарити да се Украјина и даље налази у нападу на југу бојишта, у Запорошкој области и на западној граници Доњецке области.
Тамо борбе надаље трају (1) око села Пјатихатки (9 км источно од Дњепра), затим (2) десетак км јужно од Орихива (на прилазима селу Роботине), те (3) јужно од Велике Новосилке, на око 110 км источно од Дњепра.
Тамо борбе интензивно трају за насеље Пријутне (око 15 км југозападно од Велике Новосилке), затим за склоп насеља Старомајорске-Урожајне (око 9 км јужно од Велике Новосилке, низ реку Мокри Јали), као и на западним прилазима потезу Новодонецке-Керменчик (око 14 км југоисточно од Велике Новосилке).
На свим тим локалитетима бележе се украјински напади, једнако као и руски контранапади, што поступно у борбу увлачи све опсежније резерве агресора, омогућавајући браниоцима наставак прецизног контранапада.
Наравно, при томе је практично немогуће проверити украјинске тврдње да непријатељ у таквој одбрани губи људство у опсегу 1 према 5,3 – што би одговарало губицима које су бележили пре неколико месеци у својој фази напада.
Жестоко код Бахмута
Једнако је тешко установити и тачно стање око окупираног града Бахмута, где су украјинске снаге такође у нападу северозападно и јужно од града.
Наводно се задњих дана онде воде посебно жестоке борбе у којима су браниоци настојали овладати приградским насељима Берхивка (око 4 км северозападно од Бахмута) и Клишћивка (око 5 км југозападно од града).
Иако ни један од тих локалитета изгледа није ослобођен, ипак се власти у Кијеву хвале како су овладале низом узвишења у обе те зоне – што им наводно даје бољи преглед (и контролу ватром) прилазних праваца у Бахмут, што би требало подићи притисак на руске снаге.
Овим намерама додатно доприносе и украјински напади мало даље од Бахмута – на око 15 км јужно (Курђумивка), те око 19 км северно (где је наводно успешно изведен око 3 км дубок продор између села Роздоливка и Веселе у смеру Јаковливке), где се начелно покушава једно донекле шире обухватање Бахмута.
Свему томе руска страна наводно покушава да доскочи увођењем у ту борбену зону додатних снага чеченске јединице "Ахмат", чиме се у недељу 9. јула хвалио њихов вођа Рамзан Кадиров.
За разлику од свега тога, снаге Руске Федерације и даље изводе копнене нападе око Маринке и Авдејевке, недалеко од града Доњецка.
Упркос великим напорима, они су дали скромне резултате – баш као и њихова борбена деловања северно од Бахмута, како око украјинског упоришта Спирне (око 30 км североисточно), тако и даље на север у околини реке Сиверски Доњец.
Додуше, треба приметити да разни извори спомињу одређени напредак руске стране око града Кремина – како у шумским просторима југозападно од града, тако и западно у смеру Лимана, северно од украјинског упоришта Торске.
Није јасно да ли је слично напредовање руским снагама успело и педесетак км северније, око 15 км северозападно од града Сватове – где су борбе вођене на источним прилазима украјинских упоришта Новоселивске (на путу П07), и Стелмахивка.
Једнако тако трају и руска настојања за јачањем присуства на крајњем југозападу украјинског бојног поља, уз Дњепар – како северно од разорене бране код Нове Каховке, тако и низводно до ушћа Дњепра у Црно море.
На простору узводно од срушене бране бележи се масивно исушивање простора бивше водне ретенције који полагано постаје проходан и за тежа возила – опсег промена добро илуструје и простор Националног резервата Хортиција на Дњепру код Запорижја, где је пресушило око 70 одсто некада подводног терена, оставивши бројне животиње без станишта, али и бројно становништво без досадашњих извора питке воде.
Низводно од срушене бране изгледа да и даље опстаје мањи украјински мостобран на источној обали код срушеног Анотонивског моста – а нагласак руских деловања бележио се на источној обали Дњепра како у насељима из којих се вода већ повукла, тако и онима која су надаље поплављена.
У свим тим крајевима тло је и даље контаминирано од поплава, тако да је преко 200 хектара барем привремено изгубљено за пољопривредну производњу и вртларство.
Ипак, док природних ресурса у Украјини многима није жао, званична Москва изгледа да не може без ресурса приватног предузећа "Вагнер", па макар се ту радило о побуњеницима на челу с незаситим Јевгенијем Пригожином.
Већ се протеклих недеља видело да за побуњенике заправо нема строгих казни, успркос оштрој реторици Владимира Путина – док је итекако кренуло да се ради на смањивању њиховог утицаја и репутације међу грађанима Руске Федерације.
За то време борци "Вагнера" наводно изводе смену у Централноафричкој Републици, где није јасно колико их је уопште остало од некадашњих око 1.900 људи. Једнако тако није јасно ни колико би се њих могло одлучити на одлазак у Белорусију – где изгледа још уопште нису кренули да их примају у војне логоре чија се градња увелико рекламирала.
За то време је у јавност "случајно" доспела копија некаквог статута предузећа "Вагнер", наводно пронађеног међу осталим реликвијама у Пригожиновој вили у Санкт Петербургу, у којој се наглашава верност њихових бораца лично Владимиру Путину – једнако као и вести о сусрету Путина с читавим руководством ове плаћеничке групације након гашења њихове побуне.
Наиме, како се прво могло читати у француским новинама, Путин је 29. јуна у Кремљу примио Пригожина и још 35 чланова "савета команданата" предузећа "Вагнер" – да би током 3-сатног састанка с њима (али и још понешто челника врхушке руског безбедносног састава) претресао будућност њиховог "запошљавања" и "борбене употребе".
Наравно, све је то веома чудно будући да се уједно није попустило ни захтевима те групе за сменом министра одбране Шојгуа и начелника Генералштаба Валерија Герасимова – док сада и статус самог "Вагнера" и његових припадника виси у ваздуху, као да се тог 23. и 24. јуна заправо ништа није ни догодило.
Вести из Украјине читајте ОВДЕ.
