"ТРАЖЕ СЕ РУСКЕ НАЈСЛАБИЈЕ ТАЧКЕ" Украјина спремна за контраофанзиву, могућа два правца напада, једна ствар квари рачуницу
Путин намерава да у наредних неколико месеци мобилише још око 300.000 до 400.000 војника
Очекује се да би у другој половини априла Украјина могла да почне своју дуго очекивану и припреману контраофанзиву. Стигли су први британски тенкови Челенџер и немачки Леопард 2, а украјински тенкови су прошли убрзани курс "вожења".
ПУТИН СПРЕМИО ПАКАО УКРАЈИНИ! Испливали снимци са Крима - Руси задају завршни ударац (ФОТО)
НАТО ОПРЕМА НА УЛАЗУ У ПРЕДВОРЈЕ ПАКЛА: Овако изгледа "пут смрти" ка Бахмуту! (ВИДЕО)
"СУКОБ ЈЕ У ЋОРСОКАКУ!" Генерал открио - ОВО је циљ путовања Зеленског у Пољску
Према изворима америчког The Wall Стреет Јоурнал, "украјинска контраофанзива ће одредити даљи ток рата и утицати на могуће мировне преговоре".
Међутим, нико се још не усуђује да предвиди на ком делу бојишта, које се простире на више од хиљада километара, украјинска војска ће кренути у контранапад, јер ће се, по речима Џона Спенсера, војног аналитичара Мадисон Policy Форум, "тражити најслабије тачке руске одбране" целом дужином бојишта.
Наиме, руска офанзива, која је према Путиновој замисли требало да се заврши освајањем читавог подручја Донбаса до почетка априла, доживела је неуспех, чак и крах, јер Руси нису успели ни да заузму град Бахмут, иако борбе за њега воде од јула 2022. године, нити су постигли неки већи територијални успех и у тим биткама, према обавештајним подацима, изгубили пет до седам пута више војника дневно у просеку од украјинске стране.
Украјинци имају "два правца", пише кијевска Европска правда, на којима се може очекивати контранапад – источни, око Харкова и према Доњецку, и јужни, од Запорожја до Мелитопоља и даље до луке Берђанск на Азовско море.
Према речима Филипса О'Брајена, професора са шкотског универзитета Саинт Andrews, јужни правац је важан за Украјинце. Наиме, тиме би се прекинула "копнена веза" Русије са Кримом и поново избила на Азовско море, које тренутно у потпуности контролише руска војска, а тиме би Украјина створила услове за могућу операцију ослобађања Крима, која је најделикатнија ствар у целој овој ситуацији.
С обзиром на то да Русија сматра Крим својом територијом (они су то полуострво припојили још 2014. године) и да би напад био третиран као "претња Русији", Дмитриј Медведев је рекао и да се чак ни употреба нуклеарног оружја у том случају неће пресуђивати. То, наравно, може бити у домену претњи и упозорења, али чак и поједини руски аналитичари сматрају да Путин ни под каквим условима неће одрећи Крима, још пре би се одрекао Доњецка.
Управо на том подручју Русија, од напуштања Херсона средином прошле године, гради моћне баријере, неку врсту "Мажинове линије", која би спречила ову украјинску намеру, јер Руси очекују и главни удар у том правцу. Успех украјинске контраофанзиве зависиће пре свега од способности координације различитих родова војске који ће бити укључени – артиљерије, тенкова и пешадије, јер, као и у досадашњем рату, "ваздушни дуели" се не очекују. Неки аналитичари сматрају да је заклета мета Украјине лука Берђанск, чије би ослобађање довело рат до прекретнице.
Међутим, Руси својим најавама о размештању стратешког нуклеарног наоружања у Белорусији и поновљеним спекулацијама о могућој умешаности белоруске војске или нападима на западну Украјину и Кијев из тог правца, желе да спрече и "отупљују" те украјинске амбиције. Иначе, део ратнохушкачке јавности и генерала већ дуже време заговара руски удар на западну Украјину, како би се прекинуо доток западне војне и друге помоћи која стиже углавном преко Пољске и Словачке.
Путин зато намерава да у наредних неколико месеци мобилише још око 300.000 до 400.000 војника, али, како пише независни портал Медуза, уз извесну дозу опреза, како му то не би изазвало евентуално незадовољство, па чак и протесте у држави. Додуше, многи руски аналитичари сматрају да се руско друштво полако али сигурно спрема да ће рат трајати дуго и да "научи да живи са њим". То је једна од актуелних важних стратегија Кремља.
