ШТА СВЕ ЧЕКА ФИНСКУ АКО УЂЕ У НАТО ПАКТ? Ево и какви би им били односи са Русијом у том случају
Финска и Шведска најавиле улазак у НАТО што би неминовно могло да доведе до заоштравања сукоба са Русијом
Најава уласка Финске и Шведске у НАТО пакт дигла је велику прашину у Русији, која је запретила, посебно влади у Хелсинкију да ће то неминовно да доведе до заоштравања сукоба са Русијом и да ће натерати Москву да на границу са том земљом постави нуклеарно наоружање.
ПРИДРУЖИЛИ СЕ САНКЦИЈАМА ЗАПАДА: Русија забранила улазак државницима ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ СИЛЕ
НИШТА ОД ПОТПУНОГ ЕМБАРГА У ОКВИРУ ЕУ! Две европске земље могу да купују руску нафту до 2023. године
БРИТАНЦИ ОТКРИЛИ НОВЕ РУСКЕ ПЛАНОВЕ! Ови градови су следеће мете: Један од њих се сматра "главним градом Срба"
У јеку Хладног рата Финска и Совјетски Савез имали су упркос мањи инцидентима одличне односе. Прив мигови 29 на западу виђени су управо у финској бази Рисала кад су дошли у посету. Финска војска је традиционално набављала руску технику, поред западе, али је пажљиво чувала свој неутрални статус. После завршетка Хладног рата финска је наставила да купује руско наоружање, али и западно. Велики број Финаца одлазио је у куповину алкохола и цигара у Русију, као што су Руси набављали неке намирнице у Финској. Напросто трговина је цветала све до 24. фебруара, када је кренуо рат у Украјини.
Млада финска премијерка Сана Марин тад је отворено саопштила да је Финска заједно са Шведском заинтересована за улазак у НАТО пкат по убрзаној процедури. Северноатланска алијанса је благонаклоно гледала на овај потез Хелсинкија и Стокхолма, али Москва није.
Напетост и оштре претње су расле, а најновији снимак показује да је финска армија одређене војне ефективе почела да помера према граници са Русијом. То се превасходно односи на тенкове типа леопард, самоходне хаубице Гвоздика, оклопне транспортере МТ-ЛБ.
Да ли је Финској потребан НАТО пакт? Шта ће то значити у односима са Русијом? Да ли ће северноатланска алијанса моћи да заштити Финску су само низ питања за магистра међународних односа на чувеном Московском инстутуту за међународне односе (МГИМО) и војним коментатором Бошком Јовановићем, који је изанализирао шта ће значити улазак Финске у НАТО и како ће на то реаговати Москва.
- Осинвач Финске је бивши ађутант Николаја ИИ, Карл Густав Манерхајм, који је у ствари Швеђанин, али који је до краја свог живота остао одан цару Николају II и то је разлог зашто се Финска није прикључила силама Осовине у нападу на Совјетски Савез. Манерхајм као Врховни командант није разматрао могућност да са финским трупама крене на Лењинград. Прво због тога што је правилно оценио да ће СССР победити и да би то било гадно за Финску, а с друге стране је имао тај однос према Петровграду као седишту царске Русије. Он је као ађутант Николаја II постао врло близак. Међутим проблем Финске тад и сад је што нема компетентну владу. Тад је влада била профашистичка. За илустрацију тад је финско ратно ваздухопловство имало кукасте крстове на својим крилима. Манерхајнова идеја је била да се гради Манерхајмова линија уз Карелију. Руси су то доживели као директну претњу на Лењинград и били би још у тежој ситуацији 1941, а можда би Лењинград и пао да Стаљин није раније покренуо Зимски рат (1939-1940). Проблем код Руса је тај што им рат није познат због великог броја жртава, али ниједан рат се не оцењује према жртвама него према оствареним циљевима, а суштина је у томе што Финска влада тад и сад није била способна да дугорочно оцени развој ситуације у свету - започиње причу Јовановић.
У разговору додаје да у међународним односима постоји један термин који се зове "Филандизација", а он означава да земља напросто може да ради шта хоће, само да прилагоди спољну политику према свом највећем суседу.
- Ја не схватам зашто Финској је потребан НАТО? Једино ко може да је нападне је Русија! Али Русија нема потребе да то ради све док је Финска ван НАТО. Ако неко мисли да НАТО може неког да заштити нека се сети искуства из Ирака, Авганистана или нека размисли ако Трамп опет буде председник. Јер будућност НАТО уопште није сигурна, каже он и додаје у наставку
- Ступити у НАТО за Финску може да буде погубно. Има сувише велику границу са Русијом. Мораће да потроше велике ресурсе на противваздушну одбрану, јер чак и системи Бук М1 и М2 су за Искандере, Ониксе, Калибре и остале руске ракете новог типа су сасвим недовољни. Финска треба да почне поново да утврђује своје границе. Да гради утврђене рејоне на пример уз саму руску границу, а око Утсјокија, Савукоскија, Винарија, Саола, Кусамоа, Сумисалмија, Кухмоа, јер је мало вероватно да ће Руси да нападају поново преко Карелије из правца Вирборга (Русија). Пре ће да развуку Финце око северне границе. Ту Финици морају да крену са темељном фортификацијом зато што то може да им помогне да уз мање трупе задржавају противника. Наравно обавезно мора да дође до запречавања граничног појаса, до постављања минских поља, до тога да Финска мора да има подморнице, највероватније, немачке "Тип 214" зато што су мале и да може да одам тим подморницама да води рат против Балтичке и Северне флоте, пошто ће Северна флота вероватно да се укључи у било какав напад на Финску поред балтичке флоте, ако се испуни оно што је Медведев рекао да ће бити стављено нуклеарно оружје на флоту. То је онда проблем. - додаје он.
-Према његовим речима "суштина је у томе да онда Финци морају да се бране по дубини, да уче на Украјинским грешкама. Прва и најважнија је да не дође до рата између њих и Руса, али чланство Финске у НАТО је пут у погрешном смеру.- каже Јовановић
- Финци треба да буду глас разума на Западу. Треба да кажу ми имамо границу са Русијом 1.300 км ако се не варам. Ако стварно мисле Финци да је НАТО нешто способан да их заштити нисам баш сигуран у велики морал НАТО трупа после дебакла где је год био НАТО. Финцима би најпре у помоћ притекле балтичке државе, можда шведски добровољци, Шведска, али нисам баш уверен да шведска са Грипенима и арчерима којих има јако мало би могла напросто у било ком потенцијалном сукобу да уради.
Јовановић износи и сценарио потенцијалог сукоба Финске у НАТО и Русије, ако би дошло до сукоба.
-Руси могу да се определе не за рат него за спаљивање финских шума што би довело до брисаног простора и лаког напада, тако да Финска треба да бар има око 1000 борбених оклопних возила, да има око 800 тенкова и то морају да буду немачки леопард 7А , да број авиона повећају на борбених на 150 јер 62 авиона је исувише мало за било какакв сукоб са Русијом. Број јуришних хеликоптера мора да се рапидно повећа, тако да је Финска захтева велико повећање финског војног буџета, а да ли је то потребно нека они сами одлуче. Али улазак у НАТО треба да се реши на референдуму бар у случају Финске јер то значи имати Русију за непријатеља, а да ли је то потребно на основу искуства из првог рата мислим да није, закључује Јовановић.
