БЕОГРАД добија партнера за депонију ВИНЧА! Прва фаза санације ће трајати око 3 године!

Градски менаџер Горан Весић најавио је данас да ће 13. јула Београд добити партнера за депонију "Винча", са којим ће у наредним годинама бити решен проблем једне од 10 најугроженијих депонија у свету, а на овој локацији биће запослено још 300 људи.

СВАКИ ДЕО БЕОГРАДА БИТАН: Коначно ће моћи да се сиђе на реке и ужива у сваком делу нашег града!

ДА ЛИ ЋЕ ОВО БИТИ СПАС ЗА МАЛИНАРЕ? Французи понудили НАЈВИШУ откупну ЦЕНУ!

Весић је, током обиласка "Винче", рекао да ће прва фаза санације депоније трајати две до три године, а резултати ће се, каже, видети у наредних седам до осам година.

- Сматра се да је ова депонија једна од 10 депонија које су најугроженије на свету, две су у Европи, једна овде, а једна у Руској Федерацији. Ми смо покренули поступак уређења ове депоније, а то подразумева поступак ремидијације, њено потпуно затварање и третирање новог отпада кроз рециклажу - рекао је Весић.

Он је објаснио да је 2015. године Скупштина Града Београда донела одлуку о јавно-приватном партнерству, а у октобру те године је изабрано пет компанија, од 11, колико се јавило на позив да учествују у решавању проблема депоније у Винчи.

- Наредних дана, 13. јула, биће отварање понуда и тада ћемо добити партнера који ће убудуће, у наредних 25 година са нама решавати проблем ове депоније - казао је он и рекао да ће вредност инвестиције износити 300 милиона евра.

Од те суме, 100 милиона евра се планира за ремидијацију и затварање постојеће депоније.

- То је први део посла, а онда после је изградња и постројења за прераду отпадних вода, постројења за рециклажу, постројења за топлотну енергију, за извлачење метана из саме депоније, и остало. На депонији ће бити отворено до 300 нових радних места - најавио је градски менаџер и додао да Град припрема изградњу и пет фабрика за прераду отпадних вода у Београду.

Заменик градоначелника Београда, Андреја Младеновић, објаснио је да је депонија у Винчи, која се простире на 70 хектара, уствари, сметлиште а не депонија.

- Ми је зовемо депонија али она у правом смислу те речи то није. Ово је једно велико сметлиште где одлажемо отпад и смеће из Београда. Ми смо учинили заиста све што смо могли, да угасимо и локализујемо пожар на депонији - рекао је Младеновић.

Он је казао да је током протеклих месец дана, док је била кризна ситуација, на депонију донето 65.000 тона земље, а да је пожар био на шест места на површини од 20 хектара.

- Поред тога смо 10.000 тона воде сипали на овом простору, третирали смо простор и са алгама, негде око шест хиљада тона, и око 5.000 тона једињења за спречавање пожара - навео је Младеновић.

Он је казао и да још увек није сигурно да ли су сви пожари угашени те да ће у наредним данима војска послати термовизијске камере како би се стање на терену пратило и утврдило где, и да ли има пожара под земљом.

Др Весна Слепчевић из градског Завода за јавно здравље је казала да Завод редовно врши монитортинг квалитета ваздуха на територији Београда те да су од 18. маја, када је избио пожар на депонији, осим у два наврата, мерења показала да није било прекорачења загађујућих материја у ваздуху на територији града.