"БЕОГРАЂАНИ ОТИШЛИ КУЋИ" Престоница празна и за ове празнике, а ко су заправо ПРАВИ БЕОГРАЂАНИ?
На друштвеним мрежама ових дана повела се поново по ко зна који пут полемика о томе ко су прави Београђани.
Ова тема увек је нарочито актуелна током празника када београдске улице остану пусте и када сви као мантру понављају: "Београђани отишли кући". Питали смо историчаре како они објашњавају пројам прави Београђани и шта уопште значи бити прави Београђанин.
Како је за медије објаснио историчар Александар Узелац, правила по којима се одређује да ли је неко Београђанин, не постоје.
- Таква правила не постоје. Београђанин је напросто свако ко живи, односно има стално пребивалиште у Београду, без обзира на своје порекло - казао је Узелац.
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) ПОКОЉ ПАСА У ЗЕМУНУ: Власнику крваве руке, људи гледају у неверици шта се дешава
ХАРМОНИКЕ И БЛОКАДА ЦЕНТРА БЕОГРАДА: Полиција морала да реагује због несвакидашњег случаја (ВИДЕО)
НАЧИЊЕНА ВЕЛИКА ШТЕТА: Пало стабло на Лекином брду - два аутомобила уништена
Међутим, многи људи који себе сматрају Београђанима као аргумент за то наводе да је већ неколико генерација њихових предака из Београда, те самим тим сматрају да им "титула" Београђанина бескомпромисно припада. С друге стране, имамо и оне који тврде да су прави Београђани само на основу тога што су рођени у престоници.
Али, како тврди Узелац, у језичком смислу то уопште није битно, док у културном погледу многи сматрају да јесте.
- Није Београд у томе посебан у односу на друге престонице. У великим градовима се често истиче подела на “староседеоце”, односно оне који могу да прате своје порекло у истом месту неколико генерација уназад и друге који су се ту доселили због студија, посла или других разлога. Међутим, данас ова подела у свету све више губи на значају - прича Узелац.
Додаје да због здравије климе и опуштенијег начина живота, у развијенијим земљама људи масовно теже томе да напусте престоничка градска језгра или згуснуте урбане четврти на периферији и преселе се у мања места која гравитирају ка престоници, односно да станове замене за куће. Узелац сматра да овај тренд код нас још увек није заживео, углавном због нерешених инфрастуктурних проблема.
Ко су прави Београђани?
Вероватно се многи питају шта уопште значити бити прави Београђанин, а историчар Узелац нам је казао које су то неке особине које прави Београђани имају.
- Прави Београђани су сви они људи који, упркос саобраћајним гужвама и бројним комуналним проблемима, живе у Београду и не желе да оду из њега - закључује он.
Историчар Владимир Дуловић сматра да су прави Београђани они који су спремни да издвоје времена и снаге да допринесу бољитку свога града па било то некад и науштрб њиховог личног и добра њиховог завичаја. Како каже, ако викенде проводе код деде на селу, утолико је успех Београда већи.
- Синтагма „прави Београђани“ често се замењује оном „стари Београђани“. А њих, руку на срце, због бурне и насилне историје наше престонице, и нема много. Најстарије београдско порекло могу да докажу овдашњи Јевреји јер су они задржали иста презимена која су носили у 16. веку када су се овде доселили - каже Дуловић.
Објашњава да је тако, на пример, још 1542. године у Београду забележен трговац Јуда Калдерон, а неколико носилаца овог презимена и данас живе у престоници. Остали Београђани тог давног доба су се раселили – Срби у Будим, Карловце, Нови Сад, а муслимани у Ниш, Сарајево, Шамац итд, мада су многи од њих остали трајно обележени пореклом па су понели презимена попут Београдац или Биоградлија.
Најстарији Београђани
- Зато нам, осим већ споменутих Јевреја, као најстарији Београђани преостају потомци породица које су се овде доселиле током 19. века. Но, ако узмемо да је Београд након одласка Турака тј. муслимана 1862/63. имао тек 25.000 становника постаје сасвим јасно да ретко која данашња породица може да се подичи дугачким београдским родословом, било да су им преци били Баба-Дудићи или, пак, дунавски аласи - казао је.
Наравно, и Дуловић истиче да није потребно имати београдско порекло да би се осећало Београђанином или Београђанком. Нити је то икада био случај. Додаје и да је највећи број знаменитих Београђана који су наш град учинили оним што он јесте данас били дошљаци.
- Сетимо се само Милана Јовановића-Стојимировића, родом Смедеревца, чија је књига „Силуете старог Београда“ квинтесенцијално штиво за упознавање овдашње грађанске класе из њеног златног доба. Како данас житеља главног града Србије има толико да је место рођења на општини Савски венац или Звездара одавно престало да буде било какав изузетак (а још мање изузетност) можемо закључити да је бити прави Београђанин више питање делања него породичног наслеђа - закључује Дуловић.
