Мистериозна историја Земуна: Ова београдска општина некада је била ЗЛИ ГРАД

Данас друга по величини београдска општина, Земун је пре једног миленијума био засебна варош, који је, делећи судбину са суседним Београдом, претрпео бројне људске и материјалне губитке. Ипак, док данашњу српску престоницу тада већ увелико прати епитет белог града, родно место ондашњих Земунаца бива забележено под погрдним именом Малевила што би у преводу значило "зли град" или "рђаво место".

Нови изглед КУЛЕ БЕОГРАД: Износиће 168 метара и биће повезана са тржним центром (ФОТО/ВИДЕО)

Снимак НОВЕ ПЕШАЧКЕ ЗОНЕ из ваздуха у Београду (ВИДЕО)

Иако историја памти више имена које је понела територија Земуна већини Београђана познат је само онај први забележени - римски назив Таурунум, којег наводе антички извори.

Како пише историчарка Јованка Калић, Таурунум је нестао у метежима сеоба народа да би на његовом подручју словенско насеље отворило нову епоху. Дошљаци га именују на свој начин – Землин ("земљани град"), највероватније због широких земљаних површина којим је обиловао. Ипак, због недостатка извора, не може се прецизно утврдити када је варош изнедрила ово словенско име, те најстарији писани трагови назива датирају тек из 12. века.

Нажалост, велики део претходног развоја остаје непознат, а суграђани ускраћени за драгоцен материјал о пореклу и животу цивилизација које су им претходиле.

Ипак, један занимљив детаљ остао је убележен у спису Алберта Ахенског, историчара који је, иако никада није био на Истоку, написао најобимније дело о Првом крсташком рату. Пишући о Земуну он га ословљава именом Малевила.

Зашто баш тако и на који начин је овакав надимак задобијен мало ко поуздано зна. Претпоставља се да су управо крсташки ратници, унижени након сукоба са локалцима кумовали овој кованици.

У књизи "Досије Земун" Драгана Стојковића објашњава се да је у својој седам миленијума дугој историји Земун имао многобројне падове, успоне и болне догађаје. Међу њима издваја се онај када су Земунци 1096. године претукли неколицину бараба из крсташког похода, који су се у граду непристојно понашали и малтретирали становнике. Земун је због тога био кажњен – попаљен и опљачкан, а многи становници побијени. И то није било довољно – чак и у историјским картама из тог периода био је уцртан под именом Малевила означавајући некакво зло место.

Међутим, у Музеју града Београда кажу да је то само једна од могућих теорија.

Тако постоји и прича према којој је простор данашњег Земуна због легла комараца проглашен рђавим насељем. Близина речне воде омогућавала је наводно њихов брз развој и то нарочито оних који су преносили опаку маларију. Нездрава вода и претња од болести могли би бити више него довољан разлог за такво именовање.

Постоји и трећа, мање вероватна опција, да је Малавила заправо франачки топоним, будући да су Франци завладали сремски поднебљем почетком деветог века.

Ваља напоменути и то да, ако већ ничему другом, Крсташким ратовима имамо да захвалимо за једну важну ствар – походи који су тада покренути скренули су пажњу писаца и историчара на места која су се војницима нашли на путу. Тако долазимо и до значајних сведочења о томе како је Земун тога доба изгледао.

Насеље је било опасано бедемима, а архивски списи наводе и тврђаву, која "одолева нападима мањих размера". Поменути Алберт Ахенски тврди да је варош бројала око 7.000 људи.

Ископине у Батајници у којима је отркивена некропола која приближно одговара описаном времену показале су да је највећи број сахрањених припадао словенском живљу, али да је запажено и неколико ратничких гробова са мађарским начином сахрањивања.

Каснији наводи сведоче да је почетком 12. века Земун дошао у средиште ширих међународних сукоба, а као погранично насеље био је на удару и Угарске и Византије.

Занимљиво је да име које данас носи људи везују за земунице које су биле честа појава за време турске владавине. Земуница је, према речима историчара, било све до средине 18. века. Биле су то укопине у земљи прекривене грањем, а служиле су као скровишта од турских војника. Остао је и податак да је турска власт чак забрањивала изградњу објеката који би били премашивали висину просечног турског војног службеника на коњу.

Два века потом, Земун постаје територијално, историјски, политички, културно, економски и саобраћајно везан Београд, у чијем је саставу од 1934. године, а престоничка општина званично постаје две деценије касније.