АЛБАНЦИ БИ ДА НАМ ОТМУ ГУСЛЕ: Да ли знају уопште ЧИЈЕ СУ и какав КЕЦ У РУКАВУ им је Србија спремила?!
Епске песме заједно са гуслама које припадају словенском народу, Албанци желе да заштите под њиховим именом.
Поводом актуелне теме како ће Албанија и Косово поднети захтев Унеску за заштиту народних епских песама које се певају уз гусле као албанску националну баштину, господин Слободан Драшковић, председник Савеза гусала Србије за портал SrbijaDanas.com каже како су управо такву гусларску традицију Албанци усвојили преко Срба.
Такође, из овог друштва рекли су како су гусле постоје још од давнина, у 11. веку , на нашим посторима.
- Из разлога што су се најдуже задржале на нашим просторима и пошто су изузетно распрострањене, Срби сматрају како се оне подразумевају као наш национални инструмент. Оне постоје и код Хрвата и код Муслимана у Босни, па и код Албанаца, али они су ту традицију усвојили од Срба, као и многе друге ствари. Превасходно, неопходно је да се ово реши на прави начин, да Србија буде та која ће заштитити тај инструмент и то преко Унеска. Како год, сигурно је да је велики број наших песама преведен на албански језик или прилагођен њиховим догађајима и јунацима кроз историју – рекао је председник Српског гусларског друштва, Слободан Драшковић.
Гуслари песмама сачували нашу националну историју
Гусле су играле врло битну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни певачи, опевали догађаје из националне историје вековима, све док ти текстови нису коначно записани. Већина песама говори о временима отоманске владавине и националне борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске песме записане су и сачуване већ у раном 19. веку.
У неким књигама и публикацијама се спомиње податак да су српске гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу када се у 12. веку састао у Нишу са српским владаром Стефаном Немањом, где му је Немања понудио помоћ српске државе у крсташком рату. Кажу да је Барбароса био задивљен звуком гусала и певањем уз њих, па се много интересовао око појединости везаних за гусле.
Професор Сувајџић: Епско певање уз гусле је нешто најрепрезентативније што наш народ има
Бошко Сувајџић, професор Народне књижевности Филолошког факултета у Београду, напомиње да постоји више теорија о потицању гусала као инструмента, али је несумњиво да су оне потврђене у нашој средњовековној литератури чак и код Стефана Првовенчаног, а да главни акценат треба ставити на номинацију овог инструмента при заштити нематеријалне духовне и културне баштине.
- Када је реч о српској традицији, епско певање уз гусле је нешто најрепрезентативније што наш народ има и то треба да представља нашу номинацију при заштити нематеријалне духовне и културне баштине. Певање уз гусле постоји широко на јужнословенском терену и спомиње се у старим изворима и код арапских путописаца, а помиње се и да је уз њих Стефан Првовенчани увесељавао благороднике... Сви су разлози у томе да ми заштитимо гусле као српску нематеријалну културну баштину - рекао је професор Сувајџић.
Тим поводом, када је реч о захтеву да се гусларска традиција третира као искључиво српска, преносимо Вам саопштење овог друштва у целости које је послато министру културе Владану Вукосављевићу, министру спољних послова Ивици Дачићу, амбасадору Србије при Унеску Дарку Танасковићу, председнику САНУ Владимиру Костићу, помоћници министра за сектор културног наслеђа Александри Фулгоси, ген.секретару за сарадњу са Унеском Јасмини Станковић Татарац као и председнику НКН Данијелу Синанију:
Поштовани,
Обраћамо Вам се са апелом да хитно покренете процедуру за номиновање српског епског певања уз гусле за упис на листу репрезентативних елемената нематеријалне културе УНЕСКО-а. Повод за тон овог дописа јесте информација која већ неко време постоји као незванична међу онима који су за овај сегмент културе заинтересовани.
Пре свега, желимо да изразимо своје уверење да је гусларско певање, уз елементе већ уписане на листу УНЕСКО-а – славу и коло, засигурно један од најрепрезентативнијих елемената који се налазе на националној листи НКН. У том смислу надали смо се да је оно наредни кандидат Србије за тај статус, али смо недавно били дубоко разочарани информацијом из Центра за нематеријално културно наслеђе да Национални комитет има у виду неки други елемент. Поштујемо и мишљење стручњака и вредност осталих елемената културног наслеђа, али смо изненађени да код ове одлуке очигледно није узет у обзир ниво репрезентативности: национални ранг, какав певање уз гусле има, без дилеме је изнад неких локално значајних уметничких израза, вештина и пракси. Осим тога, сигурни смо да не треба много појашњавати негативне стране могућности да нека друга држава из окружења номинује (и упише) овај елемент пре нас, без обзира на (теоријску) могућност да и ми то накнадно учинимо.
Поред тога што је Савез гуслара Србије, као «кровна» организација свих гусларских друштава у Србији сарађивао са стручњацима током припреме документације за упис на Националну листу НКН, дали смо иницијативу и понудили помоћ за припрему номинације за листу УНЕСКО-а. Дакле, ми смо са своје стране, као „локална заједница“, учинили све што се од нас очекује, те сматрамо је на онима који су маргинализовали епику и гусле у оваквим околностима велика историјско-политичка одговорност према културној прошлости, садашњости и будућности. Стога још једном позивамо здушно све надлежне да по хитном поступку припреме кандидатуру епског певања уз гусле за упис на листу УНЕСКО-а као репрезентативног елемента културе Србије.
