БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ ВАМ ЈЕ КЛИНИЧКА СЛИКА ЛАКША ИЛИ ТЕЖА: Ево шта треба попити 40 ДАНА након прележане короне!
Савет лекара
Какве су последице прележане короне, како изгледају постковид симптоми и шта је оно што би требало да вас брине? Умор, малаксалост, неправилан рад срца, често су пропратни симптоми који трају око месец дана након што тест покаже да сте негативни.
АКО СЕ ЗАРАЗИТЕ КОРОНОМ А ГОЈАЗНИ СТЕ, ОВО МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ: Педијатар открио због чега гојазност повећава ризик па ЧАК И ДЕЦА УМИРУ
ЦРНИ НОВЕМБАР У СРБИЈИ! Корона није бирала, ово су НАЈМЛАЂЕ ЖРТВЕ ВИРУСА у Србији после надљудске борбе лекара
ОВО СМО СВИ ЧЕКАЛИ: Лепа вест из ковид болнице у Батајници
Иако вирус напада првенствено плућа, ковид-19 је системска болест, напада све органе. Срце је такође на удару, важно је послушати савете лекара и у одређеном периоду узимати лекове на бази ацетилсалицилне киселине, који ће вам помоћи да превазиђете тегобе.
Проф. др Предраг Митровић, кардиолог Ургентног центра Србије, у разговору објашњава да се узимање ацетилсалицилне киселине препоручује након прележане короне, без обзира на то да ли је клиничка слика била тежа или лакша.
- Препоручује се ацетилсалицилна киселина јер она спречава репликовање виурса у акутној фази, као и стварање тромба, односно било какву тромбозу, али и смањује упалне процесе уколико постоје. Ови лекови су корисни у акутној фази али и у продуженом лечењу јер спречавају стварање поновних тромбова или након прележане компликације корона вируса, када су тромбозе у питању. Након прележане короне саветује се узимање ових лекова, без обзира на то да ли је неко имао тежи или лакши облик короне. Што се тиче периода, према неким студијама саветује се узимати минимум 40 дана, по некима три месеца, а неке студије кажу чак и до шест месеци - каже професор Митровић.
Како кардиолог објашњава, године нису важне, сви који знају да немају неку контраиндикацију на лек требало би да узимају ацетилсалицилну киселину после прележане короне.
- У принципу старосна доб не игра никакво ограничење, постоји разлика у метаболизму у односу на старост и у брзини стварања тромба, као и у степену упалног процеса. У сваком случају препоручује се да узимају сви који могу и који немају неке контраиндикације - објашњава лекар.
Корона напада све органе
Оно што је до сада већ познато, вирус првенствено напада плућа, а затим и све остале органе.
- Сада знамо да вирус не напада само плућа већ све наше органе и тако може доћи и до неких мањих упалних процеса и у нервном ткиву, и на срчаном мишићу. Даље, може доћи и до упале бубрега и јетре… Дакле, вирус напада све наше органе - објашњава професор Митровић.
У зависности од клиничке слике, како објашњава кардиолог, неке упале су израженије, неке су слабије, неке од тих упала не осећамо, за разлику од упале плућа, која је очигледна и даје конкретне симптоме.
- Постоје упале које тињају, а ми их не осећамо, зато је јако битно да после прележане короне, без обзира да ли смо били у кућним условима, или смо били у болници, 40 дана мирујемо. Не треба се замарати, не смемо имати неку претерану физичку активност. Уколико се осети умор, потребно је одмах сести, одморити, без неког форсирања и жеље да се брзо вратимо кондицији коју смо имали пре инфекције, потребно је време. Дакле, минимум се саветује 40 дана после прележане короне, па и до три месеца, мировање, како не би букнуле те ситне упале ако постоје - додаје професор Митровић.
Поремећај срчаног ритма
Када је срце у питању, током короне и после прележане болести, најчешће долази до поремећаја срчаног ритма, али и до упалних процеса. Код поремећаја ритма може се догодити убрзан срчани рад, тахикардија прескакање срца…
- Када се то јави, треба одмах да се јаве лекару, да се установи о чему се тачно ради. Друго што може да се јави јесте упала срчаног мишића, миокардитис, затим упала перикарда, срчане марамице, зато је потребно водити рачуна о свему томе и јавити се лекару на време. После прележане короне јавља се и малаксалост, међутим ако се погорша стање и срчани ритам, јавите се одмах свом кардиологу како бисте добили одговарајућу терапију - поручује проф.др Предраг Митровић, кардиолог УЦС.
