БРАНИМИР СЕ ОДРЕКАО ДИПЛОМЕ И ОТИШАО ИЗ СРБИЈЕ: Сада у Америци живи као краљ

Након само неколико месеци у Америци нашао сам два посла, а то себи не бих могао да приуштим за тако кратко време у Србији. Много су ми помогли сународници.

Овако говори Нишлија Бранимир Ђурић (26), дипломирани туризмолог и мастер географије, који се прошле године, револтиран партијским запошљавањем, преко новина одрекао факултетске дипломе туризмолога и отишао у Чикаго. После нешто мање од годину дана он је дошао у родни град на месец дана, где је затекао још горе стање него када је отишао, па каже да се уопште не каје због свог одласка.

Ђурић у Чикагу ради као професор у српској школи, а отворио је и компанију за транспорт. Каже да добро зарађује, да му је „туђа земља“ пружила све што му је потребно да живи пристојно.

– Угледни српски бизнисмен из Чикага, родом из Чачка, прихватио ме је у својој транспортној фирми у којој поштеним радом зарађујем више него што сам икада могао да замислим. Не бих да причам о цифрама, али за две недеље рада купио сам „ауди С4“, а овде родитељима „алфа ромео“, јер су годинама улагали и веровали у мене. Да сам остао у Србији, то себи не бих могао да приуштим у тако кратком року – поверава се Ђурић.

Највише га погађа што у Србији људи остају без посла, што су препуштени да се сами сналазе како знају.

– Овде је ситуација никад гора, свакодневно слушам мучне приче о беспарици и проблемима. Свакодневно слушам мучне приче о беспарици и проблемима. У Србији се то назива надом, а у Америци манипулацијом људском свешћу. Скоро сви моји вршњаци овде живе од “џепарца” родитеља, под условом да им родитељи и даље раде – наводи Ђурић.

Младима саветује да што пре потраже ухлебљење негде где ће бити поштовани и моћи да живе и раде поштено, а не да преживљавају. Каже да се добро снашао, јер у Америци постоје људи који хоће да помогну земљацима.

Одбио понуду за војску

– Морам да признам да сам у Америци окружен огромним пословним могућностима, а и због тога сам под јаким утиском да Америка цени образоване и вредне људе што код нас, нажалост, није случај. Чак сам добио понуду за војску, што сам из својих личних принципа и убеђења одбио – каже Бранимир.