ПОЛАКО НАМ СЕ БЛИЖЕ ЦРНИ РЕКОРДИ: У Србији расте број заражених, а ова четири фактора највише УБРЗАВАЈУ ВИРУС
Стиже нам период године који погодује ширењу вируса, хладније време и повећани боравак у затвореном простору.
Уколико тада не обратимо пажњу на кључне ствари и спречавање ширења вируса можемо додатно да погоршамо епидемиолошку ситуацију, јер према последњим прогнозама струке трећи талас би у најбољем случају могао да траје до фебруара, у најгорем све до априла.
А бројке су већ забрињавајуће - јуче смо имали 326 новозаражних за 24 часа, што је највише од почекта трећег таласа у Србији. Полако дакле идемо ка пику.
Иначе, проф. др Петар Кочовић, инжењер који путем математичких модела прати кретање пандемије у целом свету и врло прецизно предвиђа ток епидемије код нас, очекује пик овог трећег таласа око 5. новембра, док се око 15. очекује да почне да слаби, ако, како каже, "нешто не забрљамо".
КОРОНА ПОНОВО ПРЕТИ СРБИЈИ: Број новооболелих већ преко 400, епидемиолози послали важно упозорење
НАЈНОВИЈА ПРОГНОЗА КОЈА УЛИВА ОПТИМИЗАМ! Ближимо се ЉУБИЧАСТОЈ КОРОНА ЗОНИ, ево колико ћемо имати заражених
Данас највећи број заражених од почетка ТРЕЋЕГ ТАЛАСА: Неколико градова у Србији обара ЦРНЕ РЕКОРДЕ
Да је очигледно да имао повећање броја заражених, каже и др Предраг Кон.
- У то су ушли Београд, Крагујевац, као и Ваљево, али битно је да у наредном периоду успоримо преношење. То је природан процес и само од нашег понашања зависи колико ћемо да га успоримо, а то може да траје 12 до 16 недеља са успоравањем - рекао је епидемиолог др Предраг Кон.
Дакле, према Коновим прогнозома, трећи талас корона вируса трајаће до фебруара, у најбољем случају, а како би успели да успоримо ширење вируса посебно је важно да будемо свесни ова четири важна фактора преношења.
1. Близина
Сваки контакт на удаљености мањој од једног метра представља ризик за преношење вируса, нарочито у случају непостојања заштите.
Уколико нема могућности за дистанцом, маска се подразумева, јер су управо то две главне мере за спречавање ширења вируса, без обзира на то да ли је реч о отвореном или затвореном простору.
2. Дужина контакта
Није исто да ли сте поред неког прошли и очешали се, или сте у његовом друштву десет минута. У овом другом случају, ризик је неупоредиво већи.
Што више времена проведемо са неким ко је заражен, већа је вероватноћа за заражавање, а и већ одавно је познато да постоји доста асимптоматских случајева те никад не знамо да ли је неко заражен или није.
Управо због тога потребно је да водимо рачуна приликом сваког сусрета.
3. Гужва
Кретање у маси људи, нарочито на затвореним местима, знатно повећава ризик од заразе, чак и у случају постојања дистанце.
Чекање у редовима или на аутобуским стајалиштима, кретање дуж пешачких зона и апсолутно свако место где је већа концентрација људи предстваља ризик за заражавање.
Што је више људи већа је и вероватноћа за пренос и заражавање корона вирусом.
4. Форсиране акције
За забрану одржавања спортских приредби, концерата и других манифестација где је присутан већ број људи постоји оправдан разлог.
Говор, викање, певање, навијање, свађа, као и сваки облик радње који се односи на неконтролисане реакције додатно помажу вирусу да се преноси и на удаљености већој од метра.
Потврдила и СЗО
Раније су и научници Светске здравствене организације утврдили факторе ризика по којима је преношење вируса могуће и на већој удаљености.
Вирус корона сасвим сигурно се преноси капљичним путем, а одређене групе научника сматрају да може да пређе са човека на човека и аеросолно, путем ваздуха. И једни и други су сагласни да у оба случаја раздаљина на којој се виурус преноси није већа од једног метра.
Међутим, група од 239 научника у писму Светској здравственој организацији изнела је теорију да се вирус може пренети и на већој раздаљини, у случају такозваних форсираних акција, као што су кашљање, кијање, викање или певање.
- Утврђено је да у нормалним условима вирус корона може да се преноси највише на раздаљини од једног метра. Међутим, ова истраживање нису узела у обзир ексремне ситуације у којима се вирус може преносити и на већој раздаљини. Уверен сам, када бисте направили истраживање у хору где сви певају, да би, у случају да ту постоји заражена особа, вирус успео да пређе пут већи од једног метра и зарази други људски организам - објаснио је Доналд Милтон, професор на Универзитету Мериленд и један од потписника писма упућеном СЗО.
Струка о 4 кључна фактора
Коментаришући ова сазнања, наши стручњаци објаснили су да постоје четири главна фактора ризика за преношење короне - близина, гужва, дужина контакта и форсирана акција.
Управо форсирана акција представља специфичан ризик, јер она подразумева радње које помажу вирусу да пређе раздаљину од једног метра, а то су кашљање, кијање, певање у хору, навијање на фудбалским утакмицама, гласан разговор током оброка у ресторану, свађа и викање... Ризик се наравно повећава уколико не постоји обострана заштита маском.
Епидемиолог др Соња Новак објаснила је раније да је корона ту и да од нас захтева да јој се прилагодимо променом понашања, те да постоје четири параметра процене ризика, а ризик расте у односу на то где се налазимо, да ли смо у отвореном или затвореном простору.
- У каквом смо ризику, зависи да ли смо у кафићу, ресторану, бару, ноћном клубу, или смо на отвореном где седимо са пријатељима у башти неког кафића на метар дистанце. То је тај простор који нам дефинише ризик. Свако од нас би требало у наредних годину дана или колико год је потребно да размишља о ризицима којима се излаже. Други параметар је дужина интеракције са неком особом, значи ако је неко у потенцијалном ризику, ако је дуже од десет минута с неким у контакту, та особа мора да има маску. Трећи параметар је гужва, треба да избегавамо гужву било да смо у затвореном или отореном простору - објашњава др Новак.
Како епидемиолози саветују, треба избегавати гужву, и напомињу да не треба заборавити да је концентрација вируса у затвореном простору висока, због чега се и инсистира на ношењу маски и држању дистанце.
- Није свеједно да ли је неко ко је инфициран само прошао поред вас или сте са њим седели на мање од једног метра и разговарали, јер четврти параметар је говор. Ризичне су те форсиране акције, викање, певање, и наравно кијање и кашљање које се може догодити током разговора. Тога имамо на стадионима, али и на концертима, зато је одлазак потенцијално ризичан, ако не постоји дистанца и мера заштите. Маске, дезинфекција, дистанца, са тим морамо научити да живимо у наредном периоду - објашњава др Новак.
Епидемиолог проф. др Бранислав Тиодоровић, члан Кризног штаба за сузбијање заразне болести Covid 19, изјавио је за "Блиц" недавно да се у науци увек изнова учи и ново сазнаје, па је исти случај и с вирусом корона.
- Оно што знамо је да се преноси капљичним путем, па уколико разговарате са зараженим који је без маске и који вам је близу, можете да се заразите, без обзира где се налазите. Зато су на снази мере које подразумевају да носите маску и да држите раздаљину од метар и по - објаснио је раније др Тиодоровић.
Апокалиптични сценарио
На то колико нас лоша епидемиолошка ситуација очекује у наредном периоду уколико се не поштују све мере упозорио је и директор Клиничког центра у Крагујевцу доктор Предраг Саздановић.
Он је објаснио како ће се ситуација развијати уколико се "не узмемо у памет".
- Замислимо једну ситуацију да је данас 15. новембар и да Србија обара све дневне рекорде у броју новозаражених и да треба да славите своју славу, рецимо Аранђеловдан, а ви немате кога да позовете, јер су сви који познајете или заражени или на интензивној нези - рекао је Саздановић за РТС.