ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ: Чуда овог светитеља препричавају се по свету, а људи му се овим речима моле за спас (ВИДЕО)

Свети Василије Острошки је велики чудотворац, чија су дела позната и изван граница Српске православне цркве. Исцелитељ је свих невољних и болних, који са чврстом вером и љубављу долазе и приступају му као великом чудотворцу и Божијем угоднику. 

Његово свето тело у целости почива у острошкој испосници, неподложно закону труљења, више од триста година. Црквица у којој леже мошти острошког свеца испуњена је пријатним мирисом, који задивљује сваког поклоника.

У острошку испосницу долазе многи болесни, одакле својим домовима одлазе здрави и душом и телом. У манастир Острог долазе људи и других вероисповести међу којима има и муслимана који пред моштима Василија Острошког траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле.

Не могу се избројати разна чудеса, која је господ преко њега учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ посредством овог великог светитеља, јерарха и учитеља, и подвижника православне вере.

Свети Василије Острошки рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи код Требиња у Херцеговини, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића, 1610. године. У страху од данка у крви, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у манастир Завалу у коме је тада игумановао његов стриц, игуман Серафим.

Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живео је у манастиру Тврдошу, служећи православној вери и ћувајући своје вернике од турских свирепости.

Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, где је наставио подвижнички живот и где се упокојио 1671. године у својој келији.

Из стене поред које се упокојио, касније је израсла винова лоза, иако у стени нема земље.

Живот Светог Василија био је у Богу и саздан по Христу. Када се Василије упокојио његова келија била је обасјана светлошћу. Тада је народ почео да долази на његов гроб и моли се. Према предању, седам година након смрти Светог Василија, тадашњем игуману манастира у Жупи код Никшића јављао се често у сну.

Једне ноћи рекао му је да дође у Острог и отвори његов гроб. Тако је и урадио, а тело Светог Василија нашли су очувано и мирисало је на босиљак.

Био је сматран за светитеља и још током живота, а како је време одмицало после његове смрти све више верника долазило је по утеху и спас. Сада на Острог долазе и људи других вероисповести из разних крајева света.

Манастир је добио име по брду које се уздиже изнад њега и подељен је на Горњи и Доњи Острог, где верници долазе на поклонење светитељу, посебно на пазник Духова, 50 дана по Васкрсењу.

Овај манастир само током лета обиђе око 300.000 верника што га сврстава у највеће православно светилиште на подручју целе Европе.

У Горњем манастиру налазе се две црквице. Горња је посвећена Часном крсту, а друга (доња) Ваведењу Пресвете Богородице. Горњу је подигао 1605. године јеромонах Исаија из села Попа крај Никшића, с благословом митрополита Василија, а живописана је 1667. године. За доњу се не зна тачно када је саграђена. По једној верзији народног предања, подигли су је испосници који су ту живели пре Светог Василија.