ДЕСЕТ ЗАНИМЉИВОСТИ О СНЕГУ ЗА КОЈЕ НИСТЕ ЗНАЛИ: Не постоје две исте пахуље, највећа икад имала пречник 38 центиметара
Колико заиста знате о снегу?
Зимска чаролија је потпуна само уз много снега. Тада се могу искусити праве зимске радости - грудвање, прављења Снешка, санкање, скијање или романтичне шетње док снег шкрипи под ногама.
СРПСКО СЕЛО ЧУВА ДРЕВНУ ИСТОРИЈУ: Ово је место где леже гробови великих римских освајача (ФОТО)
СРПСКИ МЕТЕОРОЛОГ НАЈАВИО ДЕБЕЛИ МИНУС: Снег негде и до 20 ЦЕНТИМЕТАРА, ево какво ће време бити за викенд
БИЗАРАН ПРИЗОР У СОМБОРУ РАЗБЕСНЕО ГРАЂАНЕ! Поставили новогодишње украсе преко УМРЛИЦА - све сија
Било да сте љубитељи снега или не, не може се оспорити да зима заузима посебан део у срцу код већине људи. Иако са собом доноси смањење температуре ваздуха, бели покривач не само да у људима буди извесна сећања на детињство, потребу за блискошћу и топлим огњиштем већ и околину претвара у једну мирну и сањиву идилу.
На зимске чаролије нико није имун. Колико год да не волимо хладноћу и поледицу, вероватно на све то заборавите када из топле собе гледате крупне пахуље снега како падају. Ево шта можда нисте знали о снегу и снежним пахуљама!
Снег је минерал попут дијаманта и соли кога чине савршено сједињени симетрични кристали.
Веровали или не, не постоје две исте пахуље!
У средишту скоро сваког кристала налази се трунчица прашине која може потицати из било чега – од вулканског пепела до честице из свемира.
Облик кристала зависи од температуре, влажности и ветра. Свака пахуљица има 6 кракова.
Према Гинисовој књизи рекорда највећа пахуља имала је пречник од 38 цм. Пронађена је 28. јанура 1887. године у Монтани.
Око 80 % воде на земљи је замрзнуто у снег или лед. Што чини око 12 % земљине површине.
Снег је провидан, а не бео. Због своје структуре светлост не пролази лако кроз њега већ се рефлектује, што у нашем оку ствара привид белине.
Највише људи грудвало се у Сијетлу 12. јанура 2013, њих 5 834.
На половима никада не пада пуно снега. Већина мећава потиче од старог снега којег ветар константно разноси.
Унутар игала може бити за 100 степени топлије него напољу. Неке животиње копају дубоке рупе у снегу због хибернације током зиме.
