"ДУША МЕ БОЛИ ЗБОГ ПАЦИЈЕНАТА У СИСКУ": Огласила се др Грујичић после земљотреса
Др Даница Грујичић описала је како изгледа један дан у њеној операционој сали
Гост у јутарњм програму на ТВ Пинку била је директорка Института за онкологију проф. др Даница Грујичић, која је говорила на тему тренутне епидемиолошке ситуације и порекло вируса корона.
РУСИ НАПРАВИЛИ ПРОТИВОТРОВ ЗА КОРОНУ: Јединствени лек ефикасан 99 одсто
КОРОНА СВЕ ЈАЧА У НЕМАЧКОЈ: Први пут више од 1.000 смртних случајева за дан
ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ЗА ОКСФОРДСКУ ВАКЦИНУ: Ускоро почиње масовно коришћење овог цепива у једној земљи
Докторка се прво осврнула на катастрофу у Хрватској и земљотрес који је однео животе и разорио земљу.
- Болница у Сиску је јако уништена, срце ме боли. Морали су на рукама да носе пацијента са трећег спрата, могу само да замислим ужас мојих колега који су ту целог живота радили. Кажу да ће поједини делови бити потпуно неусељиви и моја жеље је да, ако је икако могуће, добију нову болницу. Ако икако можемо да помогнемо, ако имају идеју како, врло радо ћемо се одазвати - рекла је др Грујичић и похвалила младе који се укључују у бројне хуманитарне акције.
Др Грујичић је и објаснила зашто понекад има повише тон према колегама, а посебно током дугих операција.
- Ту на столу су нечији брат, нечија сестра, муж, жена... Нормално је да концетрација попусти када операција траје дуго и тестирала сам када кажем тихо, нико ме нечује, Онда ја дрекнем и сви се концентришу. Наравмо, у позадини је нека евергрин музика, јер ја сам стара гарда. Када имате јако тешке операције, када постоји могућност да се пацијент не пробуди или да га оштетите и да остане доживотно инвалид, јако је важно да будете сконцентрисани. Ја имам ту могућност, могу потпуно да се посветим томе што видим под микроскопом. Али мора цео тим тако, не вреди ако само ја то радим. нема разговора, нема приче - каже др Грујичић и додаје да је таква била одувек, и кад је била млађа.
- Чак и мој професор, покојни др Секуловић је умео да каже: Пусти је, бре, види само што нас не туче - рекла је кроз смех и захвалали се својим старим професорима.
