"ТВОЈЕ СРЦЕ НЕ КУЦА, МОЈЕ САМО ОТКУЦАВА..." Милошевићев син се ОВИМ ПИСМОМ опростио од свог оца
"Мој тата, испунио сам ти последњу жељу", почело је писмо сина Слободана Милошевића
Бивши председник СРЈ Слободан Милошевић преминуо је 2006. године у притвору Хашког трибунала. Милошевић је умро од инфаркта у притвору Трибунала у Хагу, током суђења за ратне злочине и злочине против човечности на Косову и у Хрватској и за геноцид у Босни и Херцеговини.
"НАЈВИШЕ МЕ ПОГОДИЛО ОНО СА ПИШТОЉЕМ" Бане Ивковић из прве руке о серији "Породица": Слоба је био заспао од умора!
СЛОБА ХТЕО ДА ЗАБРАНИ "СРЕЋНЕ ЉУДЕ": Захтевао да се прекине снимање, а онда је разговарао са легендарним глумцем
МИЛОШЕВИЋЕВ ГОВОР И ДАНАС ОДЗВАЊА! Овако се Слоба обратио Србима првог дана НАТО агресије (ВИДЕО)
После вишечасовног опроштаја и говора у Београду и Пожаревцу, сахрана је обављена у сумрак. Сахрани која је протекла без верског обреда, није присуствовао нико од чланова најуже породице, јер, како су навели, нису добили довољне гаранције за своју безбедност. Над ковчегом су прочитана писма његовог сина Марка и супруге Мирјане Марковић.
Над ковчегом Слободана Милошевића у дворишту породичне куће у Пожаревцу, у оквиру церемоније његове сахране, прочитано је писмо које је оцу упутио син Марко.
У писму је Марко рекао:
- Мој тата, испунио сам оно што си тражио и послао те ту, кући код нас. Овде где си желео, где ти је место. Овде где смо Марија и ја одрасли и где Марко расте. Овде на једно од најлепших и најсрпскијих места свете српске земље, где су у току већ више од два века живели највећи хероји, родољуби и мученици од којих су сви живели и гинули за своју отаџбину под православним крстом и под петокраком звездом. Ти, нажалост, ниси први који се овамо враћа изгубивши живот, али као и сви пре тебе, добивши рат, победивши. Нека твоја погибија буде света, нека заувек остане запамћена и нека буде последња. Нека отрезни преварени и понижени српски народ, нека га подсети на све највеће српске мученике од Лазара до тебе. Нека више никада ниједан српски родољуб не буде продан, издан и предан. Нека Србија врати све из тог проклетог и срамног места где сам те последњи пут видео. Нека се агресорима и окупаторима више не дозволи да кроче на ову земљу. Нека се не допусти да са твојом погибијом буду сахрањени и слобода и достојанство. Нека слобода и мир замене насиље, издају, прогон и понижење који владају. Издајници и кукавице правдају издају отаџбине "интересима нације". Родољуби и хероји за њу гину, као ти. Умрети за отаџбину значи живети. Тата, када твоје срце више не куца, моје само откуцава. Буди најзад спокојан и слободан, дошао си кући. Овде ћеш бити са нама заувек. Иако твоје срце више не ради, дајемо ти наше да заувек остане са тобом. Волим те одувек, заувек и увек највише на свету и нека ти је вечна слава,
твој Марко.
