ГОДИШЊИЦА НАТО БОМБАРДОВАЊА: Радници „Чистоће“ били су тихи хероји
ЈКП „Градска чистоћа“ је и пре 22 године, као и данас уз своје суграђане, увек спремно да помогне, пружи подршку, а запослени да ризикују и сопствени живот
Пре тачно 22 године 24. марта почео је једанаестонедељни ваздушни напад НАТО снага на Србију, тадашњу СРЈ. У ЈКП „Градска чистоћа“ и данас памте време НАТО агресије, јер су запослени у овом предузећу, што је јавности мање познато, током тих 11 недеља били ангажовани 24 часа дневно на санацији пожара и рашчишћавању разрушеног Београда, свесно ризикујући своје животе.
Драган Игњатовић, тада на радном месту помоћник директора сектора „Оператива“ и члан Градског штаба за одбрану испред ЈКП „Градска чистоћа“, каже да су само пет дана пред први ваздушни удар у просторије предузећа стигли војни телефони, такозвани „пољски“, као и први налози да ће се све инструкције о поступању добијати од Аврама Израела и Драгана Човића.
„И поред инсталације телефона, нико у предузећу, па ни ја, нисмо веровали да ће до бомбардовања заиста и доћи. Страха међу запосленима није било ни када је пала прва бомба. Урадили смо најбоље што смо могли, добро се организовали, пратили инструкције и поступали по наређењима. Наш посао је био да допремамо воду за гашење пожара ватрогасним екипама на територији целог Београда и шире, као и да рашчишћавамо рушевине, али и да уклањамо графитна влакна која су бацана на трафо станице. Без обзира на ноћне акције, преко дана смо редовно односили смеће и чистили град, јер нисмо смели да дозволимо још већу еколошку катастрофу. Иако је почело пролеће, што би у нормалним околностима значило и редовно прање улица, тог пролећа пре 22 године, прања улица није било. Све цистерне, а имали смо их око 45, су преусмерене на санирање пожара. Запослени су тада показали огромну храброст. Нико никада није одбио ниједан задатак. Нико није показао страх, а било је страшних и јако тешких тренутака“, сећа се Игњатовић.
Он додаје да су екипе „Чистоће“ за само седам минута са цистернама пуним воде стигле на Нови Београд када је погођена Топлана.
„За пет минута смо били на лицу места после удара бомбе на Генералштаб, исто толико нам је требало да стигнемо и до тадашњег Савезног СУП-а. Биле су то страшне сцене. Негде између ватре, прашине и дима. Заједно са ватрогасцима улагали смо надљудске напоре да се санирају пожари. Наше екипе и возила били су лоцирани на Новом Београду, Борчи и у дирекцији у Мије Ковачевића, како бисмо у сваком тренутку у случају рушења мостова, могли да стигнемо до било ког дела града. Било је јако напето и стресно, али није било страха. Неке тренутке бисмо волели заувек да избришемо из сећања, попут напада на РТС. Стигли смо до зграде у Абајдаревој за пар минута. Ноћ, дим, рушевина, крици и запомагање. Стојите пред ужасом свесни да за неке људе у тим рушевина нема спаса. То су јако тешки моменти, нажалост не једини које смо доживели. Те слике вас прате цео живот“, присећа се Игњатовић.
ЈКП „Градска чистоћа“ је и пре 22 године, као и данас уз своје суграђане, увек спремно да помогне, пружи подршку, а запослени да ризикују и сопствени живот. Иако је залагање и пожртвованост запослених у „Чистоћи“ тада прошла готово неприметно, а били су највећа подршка ватрогасним екипама, у борби са коронавирусом труд запослених је примећен и награђен одликовањем Сребрном медаљом за заслуге у борби против Ковида-19.