КРИЗНИ ШТАБ ДОНОСИ КОНАЧНУ ОДЛУКУ! ДЕСЕТ МЕРА ЗА ПРАЗНИКЕ: Обавезан ПЦР тест или карантин, могућ и ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС
На седници одржаној у петак усаглашене су нове мере у борби против ковида, на данашњем састанку (15:30) Кризни штаб би требало да их верификује, а затим и усвоји Влада Србије.
Оне би, како тренутно стоје ствари, требало да важе бар до новогодишњих, а вероватно и до божићних празника.
СРБИЈА СЕ ЗАТВАРА ЗА НОВУ ГОДИНУ? Постојеће мере НЕЋЕ БИТИ УКИНУТЕ - погледајте шта кажу чланови Кризног штаба
ЧИМ САМ ПОЈЕЛА СЛАНИНУ, БИЛО МИ ЈЕ ДОБРО: Др Грујичић открила како је победила корону
ДОКТОР ЛАЂЕВИЋ РЕКАО ЈЕДНУ БИТНУ СТВАР О ТРЕЋЕМ ТАЛАСУ КОРОНЕ: Добро прочитајте његове речи!
Практично, ради се о две групе мера: првој које су већ на снази и важе до уторка, 15. децембра, и другој које се тичу уласка наших држављана и странаца у Србију.
Прве би, скоро је извесно, требало да буду продужене бар за две - три недеље, а то би значило да кафићи, ресторани, клубови, али и многобројни тржни центри преко недеље могу да раде само до 17 часова, а викендом би и даље били затворени.
То би практично значило и да се забрањује сваки вид масовног дочека Нове године у клубовима, кафанама, на сплавовима...
- Људи желе да овога свега нема и то разумем, али га има и није реално да ће нестати до Нове године и није реално планирати дочек и очекивати да буде без мера. Мере ће највероватније постојати, да ли ће бити исте или чак ригорозније, видећемо - истакао је пре пар дана члан Кризног штаба др Предраг Кон.
Друге мере тичу се увођења обавезног негативног ПЦР теста за све који долазе из иностранства.
- Негативан ПЦР тест, не старији од 48 сати, а они који га немају, мораће у карантин 10 дана. То је најсигурније да применимо што се већ примењује у Европи. Биће зелених листа, на којима ће бити неких земаља као што је Финска, која је најбоља, Естонија... - навео је др Бранислав Тиодоровић и додао да ће "морати да се донесу ефикасније мере како бисмо остварили циљ и ушли бољи у празнике".
Будући да су неке мере одавно уведене, а да су се неке у међувремену мењале, није на одмет подсетити на оне најважније које би требало да важе до Нове године.
1. Маске
Мере за ношење маски донете су међу првима на почетку трећег таласа. Маске су обавезне у затвореним просторима, док је на отвореном препоручено, осим када се гужва на отвореном не може избећи - у редовима испред банке, поште, на раскрсници...
2. Дистанца
Међу мерама које се стално помињу и које важе такође од почетка трећег таласа је држање дистанце. Тако, за време боравка на јавним местима, између окупљених мора постојати дистанца од један и по метар, односно свака особа мора заузимати минимум четири квадратна метра, одлука је Владе Србије још од средине октобра.
3. До пет особа
Почетком новембра донета је одлука да се дотадашња мера забране окупљања од 30 људи смањи на пет особа, али на јавним манифестацијама. Та мера се, како је појашњено, не односи на радну средину и школе, али ни на градски превоз, па ни на кафиће и ресторане, биоскопе или позоришта, у којима важе посебна правила.
4. Самоизолација
Једна од мера која је активно на снази је мера самоизолације. Она подразумева да пацијенти који су заражени, а немају значајније симптоме морају да буду у самоизолацији или кућном лечењу. Са друге стране, за оне који имају зараженог у кући ова мера је на нивоу препоруке.
5. ПЦР/Карантин
За улазак у Србију тренутно је обавезан ПЦР тест неопходан страним држављанима који долазе само из Северне Македоније, Бугарске, Румуније и Хрватске.
Међутим, како најављују наши епидемиолози, извесно је да ће пред новогодишње празнике негативан ПЦР тест вероватно бити обавезан како за наше грађане, тако и за странце који долазе из иностранства. У супротном, следи им карантин и изолација до тестирања.
6. Не раде викендом
Ресторани, кафићи, барови, клубови, као и играонице и кладионице, затварају се радним данима у 17 сати, док викендима не раде. Та мера важи и за тржне центре, козметичке и фризерске салоне, салоне лепоте, фитнес центре, теретане и вежбаонице, спа центре и базене.
7. Радње до 21.00
Сви објекти који продају храну, киосци и трафике раде сваког дана за разлику од већине других делатности. Ипак, постоји једно ограничење за њих, а то је да се морају затворити до 21 сат сваког дана.
8. Рад од куће
Омогућавање рада од куће свим запосленима код којих то радни процес допушта - прецизно гласи ова мера која је ступила на снагу крајем новембра.
- Циљ је да људи не праве контакте и да растерете градски превоз - рекао је тада министар здравља Златибор Лончар.
9. Онлајн настава
Мера која изазвала највише полемике у јавности свакако је она везана за школе. Ученици од петог до осмог разреда основне школе, као и средњошколци, послати су на онлајн наставу. У школама су остали само најмлађи ученици од првог до четвртог разреда. Сви ђаци ће, међутим, већ после петка 18. децембра, бити на зимском распусту.
10. Без публике
Спортска сезона у већини спортова је увелико у току, а једна од првих одлука је свакако била забрана гледалаца на спортским борилиштима, на отвореном и у затвореном.
Ванредно стање, карантин, полицијски час
- Не треба нам лажни популизам, ако се овако настави, Кризни штаб ће морати да размишља о увођењу ванредног стања и полицијског часа - јасно и гласно је јуче поручио др Бранислав Тиодоровић, члан Кризног штаба за борбу против ковида.
Да је ово реална опција, коју би ипак сви желели да избегну, недуго затим је потврдио и др Предраг Кон.
- Када је на почетку епидемије у Србији уведено ванредно стање, рекао сам да је тим потезом спасено 1.000 људи. Неки су тада сумњали, али сада је то свима јасно. Тада је био крај зиме и почетак пролећа, идеална ситуација за пренос вируса, слично као сада - објашњава др Кон.
Ефекти су скоро одмах виђени.
- То је, руку на срце, најефективнија мера. Медицински део Кризног штаба пре свега инсистира да се све мере поштују, попут оне од окупљања до пет особа. Значи, било какво славље више од петоро људи је кршење мере. Ми инсистирамо да не буде окупљања за празнике, ако нема другог начина, држава треба да реши проблем и уведе мере које тај проблем решавају - рекао је др Кон и напоменуо да ту постоји и "питање људских права и систем како се долази до увођења полицијског часа".
