Милош у данима свињокоља зна каква нас зима чека: Све је исписано, само треба да се прочита (ФОТО)

У селима смештеним на обронцима Муртенице, Златара и Златибора, горштаци највише верују временској прогнози коју сами прочитају у позну јесен, баш када је време посечења, јер се на свињској слезени, кажу, може најбоље видети каква ће бити предстојећа зима.

По причи горштака са падина Муртенице гледа се ширина слезене од почетка до краја, први крај представља почетак, док други крај зиме. Уколико дође до промене ширине слезене, мења се и време. Када је на првом крају танка, значи да је блага зима, али идући према крају, ако се шири, онда ће зима бити јача и оштрија.

Свињске даће, како их свуда у Србији зову, почињу после Дмитровдана и трају до првих озбиљнијих снегова. У њихово време отвара се посао касапима, а дан када се кољу свиње је веома важан у сеоским домаћинствима. У ранији под којом се ложи ватра, топи се маст и очекују чварци, док се на жару пеку први комади свежег меса...

Мештанин Доње Беле Реке код Нове Вароши, Милош Дуковић, један је од ретких који зна да прочита ста је исписано на слезени "годишњака".

- Вековима уназад овако се у јесен тумачило каква ће зима бити, биле су тада јаке зиме, велики снегови, трајали дуго, па је планинцима значило на време да знају шта их чека, ипак за зиму у планини треба се припремити на време. Још у то време није било телевизије, интернета, као данас да на сваком кораку пишу какво ће време бити, па им је слезена, преносили су на потомке, била најпрецизнија - каже Милош.

Најбоља метода код слезене је, објашњава нам, када се исече на шест једнаких делова, јер зима у овом крају траје шест месеци, па на делу где је слезена најдебља значи да ће у том месецу бити великих мразева, а на делу где је најшира, биће највише снежних падавина.

За предстојећу зиму, каже, биће умерена и једнака од почетка до краја, а углавном блага.

- Свињске слезене мењају свој облик сваке године у зависности од исписаних временских прилика, и ретко се кад десило да сам погрешио прогнозу по овој старинској методи. Многи за њу не знају, па се трудим како бих је сачувао и пренео на оне које занима - прича Дуковић.

И мајстора за овај посао, кажу у овом крају, последњих година је све теже наћи, а они који раде углавном су заузети скоро сваки дан у овом периоду године, осим када је неки празник, а готово да нема домаћинства где се не гаје свиње за зиму.

- Од петнаесте године сам се научио овом занату, па ево и сада имам пуне руке посла, зову ме у помоћ из свих села у околини. Иако не живим од овога, сваки динар пред зиму ми добродође. Посао је као и сваки други, треба снаге, знања и рутине. Сваки детаљ је важан и потребно је урадити све како треба - истиче Милош.

Свињокољ у овом крају избегавају у време младих дана, када је млад месец, јер се верује  да месо зна да се слабо осуши и пропадне, а маст ужегне, па из тог разлога са посечењем почињу по истеку младине.

Традиционални је ово обичај у српском народу, па се одувек вече након свињокоља цело село окупљало код домаћина на вечеру, уз свеже чварке и ракију, закључују, најбоље се и са мераком може тумачити временска прогноза за зиму која је на прагу.

Аутор: Боривоје Илић