МИЛОШ ЧУВА СЛОБОДУ И СРБИЈУ: Несвакидашња прича породице Симоновић која је цео живот посветила СРБИЈИ!

- После два сина рекао сам да ако будем имао ћерку зваће се Србија, док је кум инсистирао да буде Николина. Међутим, када се родила много људи нам је честитало и сви су је већ прозвали Србија. Тако је и остало. Њено име је мало другачије, али она га одлично „носи“ – објашњава поносни отац.

У савременој култури наше земље, деци се углавном дају кратка и звучна имена, често страног порекла, да би родитељи били што модернији и оригиналнији. Породица Симоновић, међутим, дефинитивно је однела победу за најоригиналније пошто су наследницу назвали по држави у којој живе. Седмогодишња девојчица са Авале једна је од ретких, можда и једина са овим именом у нашој земљи. Важи за велику причалицу, а ни рецитовање стихова Ђуре Јакшића није јој страно.

На  питање да ли јој се допада име које носи, одговара потврдно.

- Надимак ми је Српка. Сви у школи ме тако и зову, једино ми је један дечак у шали говорио да сам Немачка и Албанија, али мени то не смета - истиче плавокоса Србија.

Мајка Ана за Србију каже да је прави мали филозоф, одличан ђак и од малена се бави спортом. Други је разред и има све петице.

- Рецитује Ђуру Јакшића, седам строфа без проблема, али када треба у школи да опере руке и нешто што учитељица затражи од ње, то јој је смарање. Тренутно тренира кик-бокс, претходно је три године била на гимнастици, а док смо живели у Земуну пробала је и мачевање. Пуна је позитивне енергије - објашњава Ана.

Када је требало да се преселе на Авалу, Србијини родитељи не крију да је било мало страха од тога како ће се уклопити у ново окружење и како ће деца из друге школе прихватити неко име.

- Мислила сам да је неће прихватити како би требало, међутим, када сам отишла у школу, она испаде главна у одељењу, одмах се везала са две девојчице и оне су сада екипа. Бринула сам се због имена, да је деца не зезају јер је мало несвакидашње, али ето она се јако добро снашла -закључује Ана.

 Теже се људи навикавају на њено име овде код нас, него у другим земљама, кажу. Прошле године су путовали, прешли целу Албанију и никоме није било необично.

Строг отац

- Мислим да не грешим у томе. Моја деца не иду у Мекдоналдс, нисмо имали телевизор 15 година, скоро смо купили неки, али само због утакмица. Деца су се окренула себи, спорту, поезији, сликању…- објашњава Владица који се бави и хуманитарним радом.

Србија има два полубрата, Ђорђа и Миодрага, као и рођеног брата и сестру.

- Да је Србија била дечак вероватно би се звала Милош. Касније смо добили сина и њему дали то име, а другој ћерки Слобода. Милош је ту да чува Србију и Слободу - истиче поносни отац.