Нека деца звук петарди чују скроз другачије: "ПОКРИЈЕ СЕ ЋЕБЕТОМ ПО ГЛАВИ, ВРИШТИ И ГРЧИ СЕ"
У Србији бацање петарди може да буде кажњиво – али то је углавном мртво слово на папиру. Зато је дочек Нове године пакао за децу са аутизмом, али и многе болеснике, те псе и мачке.
Нишлија Његош Поповић је отац тринаестогодишњег дечака са аутизмом. Како се децембар ближи крају, тако се он психички припрема на реакцију свог сина када буде чуо петарде током новогодишње ноћи. Звук петарди, каже Поповић, веома смета деци са аутизмом.
- Увек реагује негативно, само различитим интензитетом, а то зависи од много ствари. Некад стави руке на уши, некад само пита какав је то звук, а некад заиста реагује бурно и вришти. Они тај звук чују скроз другачије од нас, тај звук и нама смета, а њима представља хаос у глави - прича Поповић.
СРБИ ДИГЛИ АУСТРАЛИЈУ НА НОГЕ! Због њих је читав град био затворен - очекује их ПАПРЕНА казна, а ево шта су они урадили
ПРАВА ЗИМА ИПАК НЕ СТИЖЕ СУТРА! Чека нас температурни ШОК, у наредним данима од -5 до 15
ПАЖЉИВО СА ПИРОТЕХНИКОМ И ОРУЖЈЕМ ЗА НОВУ ГОДИНУ: Запрећене ПАПРЕНЕ казне и до 150.000 динара
- Најгоре је што у таквим ситуацијама родитељи не могу да допру до детета да му објасне шта се догађа. Једноставно нема начина. Он се покрије ћебетом по глави и почне да вришти, да се грчи - немоћно описује како се понаша његов син Миодраг док петарде пуцају у околини.
Поповићу и његовом сину и без петарди није лако. Отац нам прича да немају сви разумевања, да има конфликата у рецимо градском превозу кад се дете узнемири због буке. Петарде су врхунац тог немира.
Опекотине и ампутирани прсти
Не сметају петарде само деци са аутизмом, већ и срчаним и плућним болесницима, упозоравају лекари. Такође кажу да сваке године санирају повреде од петарди. Саша Милутиновић, начелник друге оперативне смене Завода за ургентну медицину каже, да су статистички гледано, најчешће повређена деца.
- Та пиротехничка средства зовем експлозивним направама, то је заиста изузетно опасно. Највећи проценат повређене деце су она између 10 и 16 година. Велика је одговорност родитеља да им због безбедности уопште не дозволе коришћење експлозивних направа“, каже Милутиновић.
- Када је реч о повредама, статистика каже да су најчешће повреде руке са опекотинама првог степена, са повредама коже, меких ткива, нерава. Неретко се дешавају и ортопедске повреде, ампутација прста, дубље ране које морају хируршки да се збрину.
Казне до 100.000 динара
Опасност многе грађане Србије не одвраћа од петарди. Не одвраћају их ни високе запрећене казне – од 50.000 до 100.000 динара или од 40 до 120 часова друштвено корисног рада, што важи и за родитеље малолетне деце.
Без обзира на закон, пред сваки дочек Нове године пишу се и потписују петиције против петарди. Ове године је управо једна мајка тринаестогодишњег дечака као што је Миодраг покренула петицију у Србији. Сада интернетом уз петицију кружи слика са натписом: „Ја сам особа са тешкоћама у развоју. Смета ми бука непознатог извора. Немој да утичеш намерно на мој страх. Уживај у прослави празника, али дозволи и мени да уживам.“
Зашто се и даље пишу петиције ако је на снази одредба Закона о јавном реду и миру који се примењује од 2018. године? И зашто се закон не спроводи на прави начин па се петарде и даље бацају? Нишка полиција нас је, међутим, и овог пута оставила без одговора на та питања.
Избезумљени пси
Кроз својеврсни пакао пролазе и власници паса и мачака. Неретко се дешава да се новогодишња ноћ власницима паса претвори у ноћ туге у којој су изгубили свог љубимца. То се догодило и породици Ђорђевић.
- Нашу Хуљицу, тако смо је звали, пре пет година смо нашли склупчану у ћошку како се тресе, једва је дисала, након пуно петарди за дочек Нове године у нашем крају. Знао сам да је то крај - присећа се Младен Ђорђевић новогодишње ноћи кад је остао без пса.
- Удомљена као штене, била је дворишни пас, спавала је у гаражи, и није била много плашљива, али се плашила јаких звукова, посебно јер је преживела и бомбардовање 1999. Те ноћи сам је унео унутра и умотао у ћебе, али све је било готово - прича он. И сада има пса, мешанца, који се, каже, једнако плаши.
Младен додаје да у његовој улици многи бацају петарде, и то не само деца, већ зрели људи који на молбу да то не раде јер се пас плаши, одговоре „Па мора да се навикне“.
Поставља се питање да ли би исти такав одговор дао и родитељима попут Његоша и мајке која пише петиције, ако већ не реагује на упозорења лекара, ветеринара и на закон.
