НИКАДА НИЈЕ БИО ПРЕТЕРАНО ПОПУЛАРАН МЕЂУ СРБИМА: Ретко ко ће име дати детету по ОВОМ СВЕЦУ, римокатолици га посебно воле
Прича о њему је посебно интересантна
Свети Севастијан, у западној форми Себастијан, био је тајни хришћанин и капетан Преторијанске гарде за време цара Диоклецијана. Црквено предање каже да је многе вернике спасио од прогона, и да је многе Римљане покрстио, али да је на крају откривен. Тада је везан за стуб и стрељан док није био прекривен стрелама "као морски јеж".
ОТВАРА СЕ НАЈСАВРЕМЕНИЈА ФАБРИКА У КРУШЕВЦУ: Посао ће добити више од 500 текстилаца
ИСКЛИЗНУО ВАГОН ЦИСТЕРНЕ СА ЕУРОДИЗЕЛОМ: Министарство издало ВАЖНО саопштење
МЕТЕОРОЛОГ НАЈАВИО КАДА СТИЖЕ ОГРОМНА ПРОМЕНА: Неће нас заобићи ЛЕДЕНО ДОБА, али СПРЕМИТЕ СЕ - до тад у овом делу земље екстремних плус 20
Свети Севастијан (у западној традицији: Себастијан) је рођен у 3. веку. Православна традиција учи да је на свет дошао у Италији, док римокатолици мисле да се то догодило у римској провинцији Нарбонска Галија (данашња јужна Француска), мада се сви слажу да се образовао у Милану. Није толико важно где се родио, битан је његов живот.
283. године, Севастијан је ступио у службу императора Каринуса, по предању да би спасавао хришћане и да би, можда, шпијунирао. Због своје храбрости, учености и поштења брзо је напредовао. Православно предање каже да је постао начелник дворске страже за време Диоклецијана који, као и његов претходник, није знао да је овај хришћанин. Римокатоличко предање је детаљније, и стога корисније: није постао начелник већ један од капетана, а дворска стража је заправо - Преторијанска гарда.
Севастијан је коначно 286. године откривен као хришћанин, а Диоклецијан га је моментално оптужио за издају. Овај му је на то рекао:
- Ја се свагда молим Христу моме за здравље твоје и за мир царства Римског.
Везан је за колац, а мавританијски стрелци су га гађали стрелама. Напослетку је толико био прекривен стрелама да је изгледао "као морски јеж", каже црквено црквено предање.
Римокатоличка црква је битно детаљнија. По њима, његови џелати су га оставили везаног за колац и отишли, мислећи да је мртав, а на лице места је потом дошла Ирена Римска, удовица Светог Кастула (обе гране хришћанства се слажу да је и он био царски великодостојник који је такође убијен због припадништва хришћанској вери), која је открила да је и даље жив. Одвела га је својој кући и неговала га је.
Севастијан је, након што се чудесно опоравио, стао на неко степениште у Риму куда је пролазила царска поворка и пред свима вербално напао Диоклецијана због свирепости према хришћанима.
Диоклецијан је био шокиран: прво, неко се дрзнуо да га јавно критикује, а друго, то ради особа која би требало да је мртва. Након што се прибрао, наредио је да га утуку моткама и да му тело баце у канализацију.
Побожна жена Лукина, којој се јавио у сну, склонила га је из људског измета и покопала у катакомбама на улазу у Калистово гробље, где данас у Риму можете видети базилику Светог Севастијана у којој се налазе и његове мошти, мада се мозак од 934. године налази у Еберсбергу у Немачкој.
Најранија нама позната уметничка представа Светог Севастијана датира из 6. века, и налази се у цркви Сант-Аполинаре Нуово у Равени, из периода када ју је цар Јустинијан обновио и од аријанске богомоље поправоверио.
Свети мученик Севастијан се сматра заштитником оних који су заражени кугом, ратних инвалида, каменорезаца, стрелаца, ловаца, баштована, ватрогасаца, полицајаца и војника.
Њега су, као и Светог Ђорђа, често управо војници узимали за заштитника; његов култ је и код православаца и код римокатолика кулминирао у 14-15. веку. Стрелци и стреле почињу да се на иконама и фрескама појављују око 1000. године и од тада су неизоставне у свим приказима овог свеца, и много чешће него прави моменат његове смрти - батињање.
Што се тиче градова, заштитник је Рио де Жанеира и Палма де Мајорке, а са Светим Ђорђем и града Корме на Малти те италијанског града Казарете. Име кримског града Севастопоља је истог етимолошког порекла као и име Севастијана. Наиме, и једно и друго долази од грчке речи "севастос" што значи "пречасни, достојан поштовања, величанствени"; Римљани су ову реч преузели од Грка.
Православни га славе 18. децембра по јулијанском календару, што је 31. децембар по грегоријанском. Римокатолици га обележавају 20. јануара.
Заблуда о томе да је он римокатолички светац произлази не само због наше опште необавештености о сопственој вери и традицији, већ и из чињенице да име Севастијан није никада било претерано популаран међу Србима.
Због свега тога за име и свеца зна врло мало људи; непрестано смо у сусрету са "Себастијаном" као западном формом тог имена, док се "наша" (а заправо не наша него грчка), "Севастијан", скоро никада не среће. А никоме не пада на памет да детету да име Себастијан јер то звучи "превише римокатолички".
