Милорад Пуповац за СД: Шта то уноси немир међу Србе и Хрвате, како доћи до ТРАЈНОГ МИРА?
Каква је то препрека која и даље стоји између Срба и Хрвата?
"Олуја", Дан жалости или Дан победе? Осим што Србија и Хрватска различито гледају на ову акцију, па чак и када је реч о броју жртава и оних који су изгубили своје домове, овај дан две државе различито и обележавају.
Док Срби плачу, Хрвати славе на "КРИЛИМА ОЛУЈЕ": Саво Штрбац за СД открива каква је улога Америке била у злочину
Има ли победника после егзодуса? Када ће Хрвати схватити да се НЕ СМЕ СЛАВИТИ ПРОЛИВАЊЕ СРПСКЕ КРВИ?
НЕ ЗАБОРАВЉАМО "ОЛУЈУ"! Код нас дан сећања на страдале и прогнане, у Хрватској прослава - шта је Србија изгубила?
За Хрватску је, како су истицали хрватски званичници, акција "Олуја" "величанствена и највећа победа у историји Хрватске", док је за Србе то највеће етничко чишћење после Другог светског рата.
Али шта је остало после, после свих ових година, после 26 тешких година у односима Срба и Хрвата, има ли простора да се коначно крене стазом која не вуче питања рата који је далеко иза нас, да ли је могуће да Срби и Хрвати поново живе у неком миру на подручју бивше Југославије?
- Оно што је још остало као препрека да се то догоди и да се такав мир осигура, то су нека отворена питања као што је питање несталих лица, као што је питање права мањина, али најкрупније питање и најкрупнија препрека јесу заправо политике сећања и комеморативне праксе које уносе немир, које подстичу мржњу и које уместо истинског пијетета према жртвама, заправо људе одржавају у некој врсти поратнога стања - рекао је председник Српског народног већа Милорад Пуповац за портал СрбијаДанас.
Милорад Пуповац је истакао да су 26 година након рата и Немачка, и Француска, и Пољска, и Италија, и Југославија силно су напредовале, било у пројекту Европе, било у пројекту нормализације међусобних односа, упркос страшним жртвама и упркос идеолошким разликама које су постојале између политичких система у то време, али се ми и даље укопавамо и продубљујемо ровове својим политикама сећања.
- Ми бисмо морали почети стварати нове политике сећања, и ми овде у Хрватској у том погледу смо кренули, али морамо бити одлучнији, храбрији. Нарочито то морамо бити у БиХ. Морамо бити храбрији у погледу признавања туђег страдања, страдања других. Исто тако морамо бити храбрији у томе да не заборавимо да је свако у овој или оној мери у ратном распаду заједничке државе, у рату у Хрватској, у рату у БиХ био жртва. И да нико нема ексклузивитет жртве - рекао је Милорад Пуповац.
Сви знамо да то неће бити лако, али ако неко заиста хоће да напредује, онда је то једини начин. Ко не жели тај начин, значи да не жели мир.
- За мене су ово дани сећања, и овај данас и овај сутра, и сваки дан који је повезан са егзодусом Срба, са њиховим страдањем и завршетком рата - рекао је Милорад Пуповац за наш портал.
Председник Српског народног већа Пуповац је у селу Доњи Скрад, код Карловца присуствовао комеморацији српским жртвама војне акције "Олуја"и том приликом нагласио да је направљен велики искорак.
- Ми смо у Хрватској направили неки искорак, ранијих година, прошле године, радимо и ове године, постали смо некако опрезнији са политикама сећања, нисмо још дошли до оног степена до којег бисмо учинили то да је нормално оно што смо ми учинили данас у Доњем Скраду, на подручју општине Бариловић, где смо одржали централну комеморацију поводом прогона Срба и њиховог страдања током и након Олује, на месту где је убијено шесторо цивила, махом сраријих људи, жена, мушкараца - рекао је Пуповац.
Исто тако је положено цвеће на споменик који је недалеко подигнут за тројицу припадника Хрватске војске који су у тој акцији погинули.
- Дакле независно што ћемо још чекати на ту врсту геста, ми смо одлучили да то урадимо. Као што смо то урадили поводом 80 године првог покоља у Глинској цркви, сетили смо се и страдалих цивила и војника погинулих у рату 91-95 на хрватској страни - рекао је Пуповац.
- Мислим да је то једини пут. У БиХ имају озбиљан проблем и озбиљно питање. Како и на који начин зауставити сукобљавање око ратних страхота које су прошли народи жртава који су били на бошњачкој, хрватској и на српској страни. Независно како звали те страхоте, како звали те злочине сасвим је јасно да се око имена не смемо сукобљавати. Али око природе злочина морамо разговарати и треба урадити оно што цивилизовани људи треба да ураде, а то је поштовати туђу жртву, туђе страдање, признати злочин који је почињен у име било нас Срба, било другог народа на простору БиХ - рекао је Пуповац и додао:
- Ако останемо заробљеници тој неспособности да то градимо, онда заправо ћемо стално доприносити томе да одржавамо стање у којем тешко, било које да су стране, неко од нас може направити неки напредак у успостављању трајног мира и добрих односа међу људима - закључује Пуповац у разговору за портал СрбијаДанас.
