ОБИЧАЈ СТАР ВЕКОВИМА: Зашто се баш јелка кити украсима за Нову годину?
Да ли сте се икада запитали, зашто се баш ово дрво кити украсима за Нову годину и Божић?
Постоје разни обичаји, које у зависности од тога где смо одрасли и где живимо, свако од нас поштује и примењује када је у питању прослава Нове године.
ЗАШТО СЕ БАШ ЗВЕЗДА СТАВЉА НА ВРХ ЈЕЛКЕ? Ево зашто је веома битно да испоштујете ово правило
СВЕ КОВИД МЕРЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: Ево које су на снази, а којих би требало да се придржавамо током празника
НИКАКО НЕ ГАСИТЕ ВАТРУ ВОДОМ У ОВИМ СЛУЧАЈЕВИМА: Главна правила понашања која морате да знате уколико дође до пожара
Оно што готово цео свет ради пред новогодишње празнике јесте украшавање куће, дворишта, а посебно новогодишње јелке.
Да ли сте се икада запитали, зашто се баш ово дрво кити украсима за Нову годину и Божић?
Сматра се да је декорисање јелке какво ми данас знамо почело у Немачкој у 16. веку када су побожни хришћани уносили зимзелене биљке у своје домове и потом их украшавали.
Дрво бесмртности и вечног живота
Зимзелено дрвеће није изабрано случајно! Наиме, античке цивилизације су веровале да уношењем биљака у своје домове одају почаст Богу Сунца и радују се зеленилу које ће бујати када се он појави у свој својој слави на пролеће.
Римљани су украшавали своје домове и храмове зимзеленим врстама у част Сатурна, Бога пољопривреде. Келтски свештеници су украшавали храмове зимзеленим биљкама које су представљале симбол вечног живота.
Прва вештачка јелка продата је 1883. године у Америци и коштала је 1 долар.
У паганским временима сматрало се да на зиму зли духови ходају земљом и доносе смрт. Како би се подсетили да ће пролеће ипак доћи, а и како би те зле силе отерали од својих домова, људи су зимзелене биљке – које не губе своје четине и одолевају свакој хладноћи, уносили у своје домове и украшавали.
Сматра се да новогодишње дрво у хришћанској вери представља рајско дрво са даровима и светлима која представљају месец и звезде. Одабрано је зимзелено дрво као симбол бесмртности и вечног живота.
Можда једна од најраспрострањенијих легенди о настанку јелке је о томе како је Свети Бонифас, енглески монах из 8. века док је путовао наишао на групу неверника. Они су били окупљени око великог храста спремајући се да жртвују дете богу Тору, према једном паганском обичају. Да би то зауставио, Бонифас је оборио дрво ударцем песницом, а на том месту је порасла мала јела. Светац је тада рекао паганима да је ово сад Дрво живота које представља вечни живот Исуса Христа, па се од тада јелка кити и уноси у домове.
Сматра се такође да су испред пећине у којој је рођен Исус расла три зимзелена стабла, кедрово дрво, бор и јела. Када се месија родио дрвеће се затресло како би поздравило божијег сина. Кедар је детету подарио миришљаве иглице, бор шишарке, а једино јела није имала плод па је заплакала. Када је то видео анђео, смиловао се и поклонио јој звезду са неба коју је она даровала малом Исусу. Отуда и веровање да се на врх окићене јелке ставља звезда.
Ритуал се брзо ширио
Овај ритуал се брзо ширио Европом, па је тако прву јелку у Енглеској окитио принц Алберт 1841. године. Она је била украшена поклончићима, машнама, папирним цвећем и бомбонама. Овај обичај је у почетку карактерисао само високу класу друштва, али се врло брзо ширио и на обичан народ
