ОВО ЈЕ ПРАВА ИСТИНА О МАЛОМ РАДЕНКУ: Потресна исповест родитеља дечака

– Ја сам радио у кафани тај дан. Жена ме звала телефоном и рекла ми да пожурим да мисли да је Раде сломио руку. Када сам дошао, ту код комшије видео сам га поред тобогана са завијеном руком. Када сам померио завој видела се неправилност на руци. Ставио сам га у аутомобил и одвео сам га на Хитну у Лозницу, а одатле су нас упутили на Ортопедију где нас је примио доктор Бојанић – почео је причу отац Милан.

Доктор Добривоје Бојанић је одмах видео да се ради о лому руке па је дете упутио на одељење за ортопедију.

– Када је видео руку рекао нам је да је у питању прелом и да идемо да снимимо, а затим да се вратимо код њега. Све смо обавили и вратили смо се код њега. Он је Радета ставио на сто, а мени је рекао да изађем напоље и да сачекам. Поред доктора у ординацији су биле две сестре и доктор, који је уролог, али му је само помагао око детета – наставио је он.

Доктор је, погледавши снимак, према речима рекао да је рука савршено намештена и да нема разлога за бригу. Ипак, отац је на смику уочио неправилност.

– Доктор Бојанић је видео како гледам снимак на шта сам му одговорио да видим једну тачку на костима. Он ме смиривао рекавши да не може све да се санира и да ће то временом да срасте – додао је Милан.

Након тога Раденку су сестре превиле руку и на рану ставиле јод и хидрген. Међутим, исто вече дечаку се јавља температура.

– Одмах то вече, дете је имало блажу температуру. Ми смо завли доктора телефоном, није се јављао. Рекао нам је да му дајемо бруфен у случају температуре – рекла је неутешна мајка Зорица.

У уторак су родитељи одлучили да дете одведу код педијатра због константне температуре.

– У уторак смо отишли код педијатра, код докторке Милене Филиповић. Рекла ми је да је све у реду, а онда сам јој испричала да је сломио руку и она нас је вратила кући. Никакве налазе нисмо давали. Од извештаја смо добили само снимке и рецепте за лекове – додала је она.

Мукама није био крај. Раденко је бивао све чуднији.

– У уторак целу ноћ није спавао. Био је чудан. устао је, дође у кревет, па хода по кући. Рекао нам је да га ништа не боли. Мало се трзнуо некад, али ништа није причао – рекли су родитељи готово истовремено.

Већ у среду требали су да се јаве код доктора Бојанића на контролу.

– У среду ујутру смо поново отишли за инекцију и да нам доктор Бојанић превије рану. Рука му је била натечена. Дете није могло да ради прстима. Ушли смо унутра, а доктор му је само око палца склонио гипс. Насули су јода и хидрогена на рану. Од њих нико није носио рукавице. Ни једног тренутка нам није рекао да останемо у болници – истакла је мајка.

Раденко је исте вечери почео да халуцинира и да се тресе. Родитељи су га одвели у болницу одакле је упућен за Београд, захваљујући савету докторке, која је по речима родитеља, анестезиолог. У Београду су покушавали да му спасу живот, али нису успели. Родитељи су били збуњени јер нису очекивали да њихов син изгуби живот због прелома руке.

Како је испричала мајка дечака, видели су га вече пре него што је преминуло, да је дечак био отечен и да их је само тужно погледао и опет затворио очи. Ујутру су им лекари рекли да је преминуо.