ЕКСКЛУЗИВНО ЗА СРБИЈУ ДАНАС! Последња руска наследница Олга Романов: Живот кроз сећања босоноге принцезе!

Последња руска принцеза Олга Андрејевна Романова (68), наследница царске породице Романов представиће у Београду аутобиографију "Босонога принцеза". У својој књизи открива историју Романових, али и како је као руска принцеза, из прогнане породице, расла на британском селу као сав обичан свет. За наш портал открила је тајне свог живота као на страницама књиге, искрено говорећи о својим прецима, животу руске принцезе од рођења до данас, љубави, али и својим будућим плановима и подухватима.

Књига је преведена са енглеског језика на српски, у издању Цолор Медиа Communication. Принцеза Олга Романова председница је Асоцијације породице Романов и бави се хуманитарним радом, одржавајући успомену на страдање њених предака.

- Написала сам је због мог ексцентричног и другачијег васпитања, које је подсећало на серије у Великој Британији (Downton Abbey и The Дарлинг Будс оф May), таква је била епоха у којој сам одрастала. Мислила сам да ће ова књига представљати добру комедију, тачније смешну комедију читаоцима и зато сам је написала. То је моја истинита комедија.

- Да, управо то, мој живот је врло обичан. Моји родитељи су живели тако, у тој кући, задњих 40 година свог живота додуше, пре тога су живели беспрекорно. Али ја волим тај обичан живот.

- Нисам размишљала о томе у том тренутку, само сам писала. Ништа ме не плаши пуно у животу, осим змија. Мрзим ствари које гамижу.

- Не знам заиста, понекада сам принцеза, сређујем се, идем на свечане догађаје, сликам се, смејем се и уживам у доброј храни и добром пићу. Онда се пресвучем и идем у своју кућу на селу. Село је мој омиљени део живота. Ипак, сасвим ми је нормално да морам да будем понекад и принцеза, јер моји родитељи су били такви, тако да сам и ја таква.

- Не мислим, јер да њега нису протерали, ја не бих постојала. Он не би оженио моју мајку и мене не би било. Нисам сигурна да ли је утицало, јер ја нисам била рођена у том периоду када су они протерани и нисам искусила све то што су он и његова генерација прошли.

- Од 1998. године, од сахране  Николаја II којој је присуствовало 56 чланова породице, била сам у Русији 14 пута. Задњи пут сам била у јулу ове године на годишњици убиства Романових. Углавном идем на свечаности и годишњице које се односе на страдање Романових.

- Нисам свесна тога, нажалост нисам могла да се бавим таквим стварима много, пошто нисам ишла у школу и нисам учила о томе, али знам да су Романови у целини много ценили Србе и Србију. И ваша краљевска породица су наши рођаци.

- Ићи ћу сутра да га обиђем, радујем се томе веома.

- Мој отац је увек говорио да сви људи сами морају да изаберу, а и да људи више не желе монархију, као ни Романове на трону, тако да је одговор да не мислим да је то могуће.

- Не, са председником Путином се нисам сусрела, једино сам се на кратко састала са Јељцином 1998. године и то на сахрани. Али сам се сусрела са Патријархом Алексијем.

- Постоји више различитих организација, а ја сам председница Асоцијације породице Романових, постоје и фондације са којима ми немамо везе и које су активне у Русији. Њих су основали неки даљи рођаци, али ми смо потпуно независни. Ми не делујемо на тлу Русије. Учествујемо само у добротворним акцијама које су организоване у Западној Европи, то је лак посао, али значи пуно људима.

- Да, била сам школована у кући. Имала сам професоре, професора читања, професора математике, професора балета, инструктора тениса. Боже, мрзела сам балет, на сву срећу израсла сам у висину, па нисам морала више да играм. Имала сам све што ми је требало. Да, тада то нисам знала, али сам схватила временом да много пропуштам. Желела сам да идем у школу, али мајка ми није дозволила. Док су друга деца била у школи, ја сам се дружила са локалном сеоском децом. И била сам врло несташна, што је моја мајка тешко подносила.

- Да, моја мајка је много волела животиње, а мој отац је доста времена проводио око коња, тако да сам то наследила од њега. У његово време у Русији није било аутомобила, већ само коњи. Волео је живот на селу. Успомена из детињства ми је та да је он био висок и када је јахао моје поније ноге су му се вукле по земљи.

- Да, апсолутно се слажем, деци је то данас преко потребно. Требало би едуковати родитеље, како би онда они научили своју децу да воле природно окружење.

- Моја мајка је имала велике снове и често је била у заблуди да ће моћи да ме уда за добру прилику. Била је типична жена. Принц Чарлс је један од многих за које је моја мајка мислила да су добра прилика за мене. Ја сам га срела само два пута у животу, али нисам га желела за себе. Под један нисмо исте вере, пошто сам ја православка, а он англиканац. А под два, ја једноставно не бих тако нешто желела себи.

- Тачно је, тада сам тако желела. Не мислим да је то много важно што је био обичан човек, јер сам се зато и раздвојила од мужа.

- Да, баш тако, а и ја мислим да могу више да верујем животињама него мушкарцима.

- Ова прва књига покрива мој живот до 20 године. Следећа књига ће бити неки вид трилера, али по истинитој причи. Имена ће бити промењена, али ће се они којих се тиче лако препознати. Не верујем да ћу писати више од те једне, јер нисам довољно дисциплинована да седим и да пишем, углавном диктирам, радим то код куће, па пошаљем некоме ко транскрибује за мене.

- Први пут сам овде и иако сам овде мање од 24 сата апсолутно сам одушевљена и када гледам какве пројекте желите да реализујете, као што је овај Београд на води, запањена сам. Дефинитивно ћу доћи поново када тај пројекат буде завршен. Апсолутно је дивно овде.

- Пре свега бићу захвална свакоме ко је прочита. Моја порука за читаоце је да ако неко купи моју књигу и прочита је, искрено се надам да ће му управо она бити инспиришућа и забавна, јер зато сам је и написала.