Постоји ли начин да ваздух у Србији буде чистији? Овако се МОЖЕМО ЗАШТИТИ ОД ЗАГАЂЕЊА!
Месецима су Београд и још неколико српских градова на самом врху листе најзагађенијих места на планети.
Ако узмемо у обзир и податак да око 6.000 људи у Србији (седам милиона у свету, око 500.000 у Европи) умре од последица загађења ваздуха, то јест болести које оно изазива, јасно је да је стање алармантно и да би требало да предузмемо интервентне мере.
Друге државе које се суочавају са загађењем ваздуха покушавају на разне начине да га ублаже, али не баш успешно имајући у виду колико је проблем комплексан. Ипак, то никако не значи да од борбе треба одустати.
Одувек ословљавате свештено лице са "ПОПЕ"? Ево због чега је то ВЕЛИКИ ГРЕХ РАДИТИ!
Мислили сте да ћете проћи алко-тест, иако нисте ништа пили? Варате се - због ОВОГА ће вам полицајци писати казну
ХАОС КОД ПРОКУПЉА: Аутобусу у току вожње испали точкови, па се котрљали по магистрали
1. Искључивање из саобраћаја аутомобила са евро-2, евро-3, па чак и евро-4 и евро-5 моторима. Примењено у БиХ (Сарајево), Италији и још неколико европских земаља. Проблем је што већина возача у Србији има управо ове аутомобиле, па мера свакако не би могла да буде спроведена, бар не у пуном обиму.
2. Систем пар-непар (један дан дозвољена само вожња аутомобила на чијим је таблицама последњи број паран, па следећег дана само непаран) била је мера која се у некадашњој Југославији примењивала због несташице бензина. Сада је, међутим, практично неостварива. Замислите само да једног дана у седмици половина од 700.000 возача у Београду не може да користи свој аутомобил.
Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, објаснио је ко су највећи загађивачи ваздуха.
- У Србији су у том погледу доминантни производња енергије и индивидуална ложишта, они у проценту 70 одсто доприносе загађењу. Саобраћај је одговоран за преосталих 30 процената емисије загађујућих материја у ваздух - каже Радовић.
3. Забрана уласка у центар града. Мера која се примењује у многим европским метрополама, не примарно због загађења ваздуха, већ и због туриста и смањења саобраћајне гужве. Ипак, с обзиром на то да Београд нема метро, тешко да би ово могло да заживи без великих гужви у градском превозу и протеста.
4. Забрана коришћења чврстих горива. Звучи идеално, али је на краће стазе такође непримењиво. Ипак, на дужи рок би се могла осмислити стратегија као у Бугарској, по којој би држава субвенционисала прелазак са грејања на чврсто гориво (дрва, угаљ) на друге видове загревања станова и кућа.
5. Забрана да се неко вози сам у аутомобилу у центру града. Још једна од мера која баш и није у складу са српским навикама (за разлику од неких других земаља, пре свега скандинавских).
6. Увођење посебних налепница на којима би писало у којој је еколошкој категорији одређено возило и наплаћивање посебних такси у односу на ту чињеницу. Ово је примењено у појединим француским градовима, међутим, проблем је исти као код евентуалне забране вожње аутомобила са евро 2, 3, 4 или 5 моторима - Срби генерално возе старије и аутомобиле нижег ранга.
- Носите искључиво наномаске (мораћете да их набавите у иностранству)
- Проветравајте просторије касно увече
- Не излазите из куће када је загађење велико
- Избегавајте физичку активност на отвореном
Тања Радосављевић, пулмолог, објашњава да су, пре свега, опасни сумпор-диоксид, озон и тешки метали.
- Највећи проблем је што се они везују за одређене ситне честице ПМ-10 и ПМ-2,5. Управо наведене честице, здружене са другим загађивачима, веома су критичне за плућа јер могу да доведу до појаве бронхијалне астме и да погоршају стање код пацијената који већ муче муку са дисањем. Аерозагађење је одговорно за настанак хроничних болести плућа, које могу да доведу до тога да човек мора да користи и кисеоник, појаву карцинома, а погоршава и стање људи који болују од кардиоваскуларних болести - објашњава докторка.
7. Обавезно ношење наномаски. Ова обавеза је досад примењена само у Кини. Реално, проблем је што у Србији тренутно наномаски и нема у продаји. Обичне хируршке маске, које се могу купити у апотекама, не помажу, кажу стручњаци.
8. Обустава индустријске производње када је загађење изнад границе. У време када се српска привреда грчевито бори за сваки посао, а раст плата и пензија заснива управо на повећању производње и страним инвестицијама, ни ова мера не би могла да заживи.
9. Штедња енергије. Стратегија која на дуже стазе може донети највише ефекта. Да би се у томе успело, потребна је едукација свих генерација, која се може комбиновати са подстицајним и казненим мерама. Ова штедња подразумева мање коришћење бензина, природног гаса и струје, постављање боље изолације, коришћење вентилатора уместо клима-уређаја...
ПОНОС СРБИЈЕ: Ученици Математичке гимназије освојили ПРВО МЕСТО на олимпијади у Казахстану
ИЗАЗИВАЈУ РАК И НЕПЛОДНОСТ Фиксални рачуни су ОТРОВНИ!
ВЕЛИКА ПОБЕДА СРБИЈЕ ПРВИХ ДАНА НОВЕ ГОДИНЕ! Нове органе и другу шансу за живот добило чак 7 ОСОБА!
Како да се МАЛЧАНСКИ БЕРБЕРИН више никад не понови: Шта када се вишеструки силоватељи нађу на слободи?
Необичан ЉУБАВНИ ТРОУГАО на Голији: Коњ Соко заљубљен у краву Шарку, кобила љубоморна (ФОТО)