"У њој је. Осећа га!" Слобода је вечерас "ЗАПАЛИЛА" СРБИЈУ, али овако је изгледао ПРАВИ СЕ*С СИМКЕ и ТОЛЕ ДАЧИЋА у роману "КОРЕНИ"! (ФОТО)
Секс сцена која је емитована у вечерашњој епизоди серије "Корени" на РТС-у запалила је друштвене мреже у Србији, међутим, погледајте како је та сцена заиста била замишљена у истоименом роману Добрице Ћосића.
Наиме, Симка, коју тумачи глумица Слобода Мићаловић, имала је сексуални однос са комшијом Толом Дачићем, кога тумачи глумац Ненад Јездић, а ова сцена ће свим гледаоцима остати урезана у сећању. Међутим, да ли се та сцена поклапа са оригиналном идејом коју је писац Добрица Ћосић, пишући роман "Корени", имао у виду, или је посреди била уметничка слобода и субјективно виђење редитеља ове серије?
Преносимо вам у целости одељак из романа "Корени" Добрице Ћосића, како је заиста изгледала сцена између Симке и Толе Дачића, па ви закључите сами.
" - Заједно ћемо – није га погледала: био јој је туђ и мрзак. Тромо је пошла, узела навиљак детелине и једва га поринела пласту. Дуго је осматрала кукурузе, па се бацила на сено и промукло викнула:
- Дођи да се одморимо -
- Зар за толико да се одмарам? Још неколико навиљака па да идемо кући. Ухватиће нас мрак -
- Нека нас ухвати, дођи…. Не могу више -
Тола је пришао и сео подаље од ње. Не размишљајући, она му се примакла са својом дрхтавицом:
- Каква су ти леђа, па врат… Толика снага – руком му прешла по знојавом потиљку и задржала је на парчету голог рамена у исцепаној кошуљи.
Он је ћутао не покрећући се.
Из све снаге згужвала му кожу прстима.
ДАНАС ЈЕ ХАНУКА: Јевреји славе празник светлости!
- Ала су ти јаке руке! Као канџе – рекао је Тола са муком савлађујући грчеве на лицу и јаук.
- Јака сам… Видиш колико сам јака – сиктала је чупајући му кожу.
Од његовог ћутања њна рука клону на сено.
- Их, их – па се засмејала гласно, брзо, из грла.
- Што се смејеш? - чудио се са страхом.
Она му је одговарала још занесенијим и луђим кикотом.
- Па, шта ти је Симка?! -
- Види – скочила је и наднела се над њега. Њено дрхтање цепало је његово мирно дисање. Очи су му биле празне, усахле.
- Што стојиш? Мрак је! Пласти! -
Одједном сва снага, с последњим речима просу се из ње. Плакало јој се. Да не би заридала пред њим, брзим кораком пошла је у кукурузе. Једва је стигла да уђе десетак корачаја у њихву, загазила у тиквине вреже, сплела се, загушила и, тешка, смрскала неколико жутих цветова.
Када се мало отрезнила, погледала је око себе: кукуруз је био вран, чађав од мрака. Њој се чинило да је малопре изгорео.
Соба је пуна сенки лишћа и месечине. Ђорђу суво пуцкетају ноздрве.
- Шта ми је било вечерас – рече Симка гласно, а плач у сутону и њиви слатко заболе, па дрвени кревет закрцка и зацвиле за њом. Снажним белим рукама Симка стеже решетке на отвореном прозору. Месец млечи велику гомилу жутог кукуруза. Ронећи по радосном стиду, дуго гледа у детелиште међу кукурузима са четири здепаста пласта. Гвоздени шиљци вила у сумрачју кадо да су у млеко умочени. Без вила се вратила кући. Сећа се, после је била задовољна што је могла дрско да гледа Ђорђу у очи. И да не поцрвени на срџбу његове љубоморе. А Толу још више и гласније да мрзи и прогони. Ни сада га не волим, помисли. Шта ће рпичати берачи о ономе за вечером? Ноћ мирише влагом сировог кукуруза. Да га пробуди и да му каже? Боји се. Можда није истина. Јесте. Никада њој није толико задоцнило. Викала би. Јесте. У њој је. Осећа га. Беле магле над јабучаром увиру у очи и струје жилама. И дамари шапућу: родићеш.
Не види му llice и задовољна је. Једно је мушко. И за њу нема лица, па се не стиди. Сад јој је свеједно што Ђорђе псује и лупа по бачвари. У мраку њене утробе замире дзамире дрхтавица.
Уплашен од Ђорђа, Тола се трже. Хоће да устане. Покаја се.
Она га обација рукама и привлачи на себе, да јој даље и још дашће поред ува. Чупао се. Од кајања и страха није могао ништа да каже. Још је желела његов смалаксали терет. Нешто као разочарање промину њоме: и он, оволика снага, па хоће одмах да побегне са ње. Као Ђорђе. Нећеш! С мржњом му је ломила врат.
НОВИ ЗАКОН ДО КРАЈА ГОДИНЕ! Ако идете код лекара, мораћете ДОДАТНО ДА ПЛАТИТЕ у овим случајевима!
Њему се учини да чује Ђорђеве кораке, па напрегну сву снагу и ишчупа се.
- Ниси ме ни помилова. И ти си човек – прошапта за њим испражњена са испруженим рукама за побеглим загрљајем, а помрчина се још више више смрачи. Устаде, сукња се смуљи низ глатке бутине; напипа стабло јабуке и у рачве притисну чело. Хоће ли нешто остати од овога?"
