ГЕНСКИ МАРКЕРИ ОТКРИВАЈУ ТОК БОЛЕСТИ? Директорка института Винча објаснила како корона утиче на генетику
Снежана Пајовић је за РТС навела да њиховим истраживањем, доприносимо новим сазнањима - који су генетички параметри код оболелих повезани са тежом клиничком сликом и тако дефинишемо које су особе подложније да развију компликације.
Директорка Института за нуклеарне науке "Винча" Снежана Пајовић наводи да генетски профил сваког од нас носи одређене записе у генима, који одређују да ли постоји већа или мања предиспозиција за обољевање од ковида 19. Објашњава да, генетски маркери јасно указују на могући ток развоја и тока обољења, што омогућава да се делује превентивно, како би клиничка слика била блажа.
АНТИВАКСЕРИ, ШТА?! ДР ЂЕРЛЕК ЖЕСТОКО О ПРОТИВНИЦИМА ВАКЦИНЕ "Не знају ништа о медицини, само се играју туђим животима"
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА НАШУ ЗЕМЉУ: На "Торлак" стигло више од 100.000 доза "Фајзер" вакцина
КОРОНА ПРЕСЕК ПО ГРАДОВИМА: Београд једини троцифрен, знатно боља ситуација у осталим градовима у Србији
Снежана Пајовић је за РТС навела да њиховим истраживањем, доприносимо новим сазнањима - који су генетички параметри код оболелих повезани са тежом клиничком сликом и тако дефинишемо које су особе подложније да развију компликације.
- Наша генетска предиспозиција, присуство гена који кодирају целокупни наш имуни одговор и антиоксидативну одбрану су основни параметри који указују зашто неко има слабију, а неко драстичну слику ковид обољења. Такође, генетски маркери јасно указују на могући ток развоја и тока обољења, што нам омогућава да делујемо превентивно, како би клиничка слика била блажа - наводи Пајовићева говорећи о истраживању на коме раде истраживачи Лабораторије за радиобиологију и молекуларну генетику Института "Винча".
Додаје да је неопходно у анализу укључити и све досад познате факторе ризика за компликације услед ковида, да би процена ризика била што прецизнија.
Објашњава да вероватноћа оболевања од ковида 19 зависи од три фактора – наше генетске предиспозиције, околности под којима живимо и од начина на који живимо.
Према њеним речима, околности подразумевају факторе средине, која и те како утиче да ли ће се испољити такозвани лоши гени које свако од нас има у оквиру генома.
Спољашњи фактори средине такође могу да утичу на испољавање лоших гена или на њихово супримирање.
Трећи фактор је начин живота, а то значи како се хранимо, које биоактивне компоненте та храна садржи, пре свега антиоксидансе, колико дуго спавамо, каква је наша физичка активност.
Пренамена одобрених лекова
Иначе, осим на овом пројекту, истраживачи "Винче" раде и на тестирању лекова против ковида 19 који су већ у употреби и то у сарадњи са колегама из Тексаса.
Научно-истраживачки рад на овом пројекту трајаће око 18 месеци, а како каже, резултати оваквих истраживања могу значајно да помогну и у процени примене постојећих лекова у борби против ковида 19.
- Што се тиче истраживања која се реализују у Институту за нуклеарне науке ‘Винча’, пројекат који се односи конкретно на испитивање пренамене лекова за превенцију лечења ковида 19, познат по акрониму ковид таргет, усмерен је у правцу да се скрати та процедура проналажења лека који би управо ефикасно лечио корону. Ковид 19 је комплексно, сложено обољење и сад имајући у виду да имамо читав низ лекова - антивирусних, антибактеријских, антикоагулантних који су већ до сада показали извесне ефекте, дакле, одређеним методама се приступило испитивању пренамене одређених лекова - објашњава гошћа Београдске хронике.
Пренамена, објашњава Пајовићева, значи да лек који је већ у примени након предклиничких и клиничких истраживања добија нову намену кад је у питању болест за коју првобитно није био регистрован.
Међутим, додаје, погрешно је сматрати да кад се ради о пренамени да се лек може одмах употребити, јер и ту постоји одређена процедура.
- Пројекат ковид таргет обухвата први део који се односи на примену иновационе компјутерске методологије која је развијена у Институту "Винча", и која има, могу слободно да кажем, изузетно добре резултате и традицију јер на тај начин је извршена пренамена лекова за грип и еболу у сарадњи са америчким националним лабораторијама - објашњава Пајовићава.
Објашњава да ће бити испитана активност постојећих лекова, тако што ће испитивати дејство на вирус САРС-КоВ-2 и његов агресивнији мутант Д614Г.
Пошто у нашој земљи не постоје експериментални услови за ово тестирање, оно ће се обавити у сарадњи са Националном лабораторијом за претклиничке студије и Националном БСЛ3 лабораторијом Института "Галвестон" Универзитета у Тексасу која је истовремено и америчка Референтна лабораторија за САРС-КоВ-2 вирус.
- То су лабораторије које имају специјално стручно обучено особље, специјално су опремљене за истраживање изузетно патогених вируса и ту ће се радити истраживања прво о култури ћелија, а потом инвитро, а онда инвиво на животињским моделима. Морам да нагласим да ковид таргет пројекат не обухвата клинички део истраживања. Након добијених резултата посебно мора да се дефинише пројекат који подразумева клиничка истраживања - објашњава она.
