ШОКАНТНО САЗНАЊЕ! У Србији се риба чува у ФОРМАЛИНУ који је КАНЦЕРОГЕН и користи се за ЛЕШЕВЕ
Упозорење српске нутриционисткиње
Закони о безбедности и декларисању хране су добри, али многи трговци и произвођачи ипак варају, па имамо и то да неко рибу, да би била свежа, држи у формалину! А знате ли шта је формалин? Па то се користи и у биологији као раствор за држање органа или у патологији за лешеве - каже позната нутриционисткиња Бранка Мирковић.
Српски феномен је и даље жив: Миливоје носи метак у глави пуне 23 године (ФОТО)
ВОЗАЧИ, ОТВОРИТЕ ЧЕТВОРО ОЧИЈУ: Ово је НАЈКРИТИЧНИЈИ период за све учеснике у саобраћају!
ПОСЛЕ ВЕЛИКИХ ТРАГЕДИЈА БОГ ПОГЛЕДАО ПАНИЋЕ: У мраку су славили Никољдан, сада је ЖИВОТ кренуо НА БОЉЕ
Иако је храна углавном бактериолошки исправна, што само значи да није загађена, то аутоматски не значи и да није критичног квалитета, наводи Мирковићева и истиче да је дуг пут од произвођача од потрошача и да у том ланцу буквално има свашта.
- Када купите месо, оно изгледа савршено, а када дођете кући, схватите да је ту пола воде јер убризгавају свакојаке инјекције, па на крају добијете пола од купљене грамаже. А бело месо зна да буде још горе. Купите свеже бело месо, лепо изгледа, а до куће оно добије непријатан мирис. А то је зато што је држано у ко зна каквом раствору да би изгледало као да је свеже - објашњава Мирковићева.
Такозвани пекарски производи су, како каже, посебна превара.
- Имате пекарски сир, онај што се ставља у буреке, пецива, а то нема никакве везе са сиром. То се прави од жита и само се дода боја. То су вам монструм сиреви. И такозвани пекарски мед је заправо најобичнији шећер.
Важно је и како се храна залеђава, јер и то чини велику разлику у квалитету.
Конзерванс Е240, што је заправо формалдехид (метанол, формалин) Светска здравствена организација забранила је 2011. за употребу у исхрани јер је канцероген.
Иначе, формалин је водени раствор који садржи 40 одсто формалдехида, осам одсто метанола и 52 одсто воде, употребљава се у хемијској, петрохемијској, фармацеутској и прехрамбеној индустрији као сировина за синтезу, средство за дезинфекцију, заштитно средство, средство за редукцију и средство за очвршћивање, пише у чланку на Википедији.
- Залеђено воће или риба често су тако смрзнути да изгледају као коцка, а требало би да буду тако смрзнути да је све одвојено, што значи да та храна није на прави начин залеђена или је негде у ланцу од произвођача до трговца направљен пропуст. И у сваком том процесу губи се њена хранљива вредност - наглашава нутриционисткиња.
Декларације су, истиче, посебна прича јер се ту опасно муља.
- Најпре, декларације су ситно исписане, да купац ништа не види. Иако је закон јасно прописао величину слова и фонт, то не поштује свако. А тек што су преваре с калоријским вредностима. На пример, неки производ има 100 грама, а на предњој страни ситним словима напишу да једна порција, то јест 35 грама, има низак број калорија. И онда потрошач мисли да цело то паковање има мало калорија - каже Мирковићева и додаје да се успело у томе да на декларацијама пише да неки производ нема глутена, али да су опасне преваре са шећером:
- Није проблем само бели шећер и то да ли пише да га и колико има. Проблем су и лактоза и фруктоза, јер то су све вештачке ствари, нису шећери из природних сокова, што је нарочито проблематично за људе с одређеним здравственим проблемима, као што је дијабетес. Дакле, потрошачи су у заблуди. И тако је с многим стварима.
Посебно, упозорава Мирковићева, треба обратити пажњу и да све што се сецка на пулту има декларацију јер није само ствар у томе да имамо право да знамо шта је унутра, већ и да има људи с алергијама, који морају да знају састојке дотичног производа:
- Кад год купујем храну која се реже, тражим декларацију, па ми не дају или ми не дају да фотографишем. Жалим се што није истакнута јер декларација мора да буде на витрини.
Ништа није сигурно, каже саговорница.
- Ипак, мање је неправилности у великим трговинским ланцима, из једноставног разлога што су то велики системи и ипак постоји неки ред - воде рачуна о паковању хране, имају добре расхладне витрине, не стављају једну поред друге храну која никако не сме заједно. А код малих трговина већ зависи од једне до друге радње. Имају мале фрижидере, па мешају храну која не сме да се меша. Или, на пример, хладно им, па да би укључили грејање, из струје искључе фрижидер. Ипак, најсигурније је да имате проверене радње, поверење у продавца, који ће искрено да вам каже шта ваља, а шта не ваља, посебно у месарама - каже Мирковићева.