ВЕРНИЦИ СЛАВЕ ПРВОГ СРПСКОГ СВЕЦА! Данас је Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски - Изговорите ОВЕ речи за спасење душе

Свети мученик Јован Владимир, беше од рода кнежевског из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир, а отац Петрислав. Јован Владимир (990 - 1016) је од око 1000. до 1016. године био владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба.

Његова владавина се одвијала током дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства. Био је у савезништву са Византијом, што му није помогло да заштити своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу 1009/1010, а њега утамничио у Преспи, на југозападу данашње Саверне Македоније.

Иза Јована Владимира остало је мало историјских података. Према "Летопису попа Дукљанина" владао је у време дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства. У савезништву са Византијом безуспешно је покушао да нађе заштиту од надируће бугарске војске. Дукља је пала 998. године или 1010. године према другим изворима, а српски кнез је заробљен и одведен у Преспу.

Једног дана царева кћи Косара замоли оца да с дворјанима сиђе међу сужње да им мије главе и ноге. Тако упозна и сужња Владимира, блага и смирена, пуна мудрости и разума божанског. Замоли оца да се уда за Владимира, а Самуило то дозволи. Зета је вратио на дукљански престо, а дао му је да као његов вазал влада и северним делом области Драча.

Владимир је био познат као побожан и праведан владар.

И Јован Владимир би подмукло убијен 22. маја 1016. по наређењу Јована Владислава. Обезглављен је на превару испред једне цркве у Преспи. Јован Владимир је сахрањен у Преспи. Две или три године након сахране његове мошти су пренесене у Дукљу, а око 1215. у Драч, где су остале до 1381.

Након тога су чуване у Манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана све до 1995, када су пребачене у Саборну цркву у Тирани, седиште Албанске православне цркве. Све до данашњег доба многи верници ходочасте до његових моштију, нарочито за његов празник. Реликвија везана за Светог Јована Владимира је и крст који је он држао у рукама када су га погубили.

Тај крст се вековима чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником града Бара. На иконама се обично представља као краљ у владарском руху са круном на глави, са својом одсеченом главом у левој, и крстом у десној руци. Недуго по смрти признат је за свеца и мученика, са празником 22. маја. Он је први српски светац.

Од овог светитеља спас траже и Албанци.

За њега се каже да је "словенски и албански штит" и да је израстао од Словена и српског рода и да је албански свети.