СВЕ О РЕСПИРАТОРУ И ШТА ОН РАДИ ПАЦИЈЕНТУ: Да ли може да остави последице и зашто?

Србија ће за који дан обележити седам месеци како је корона вирус присутан у нашој земљи, а поред информација о броју оболелих и преминулих, свакодневно добијамо вести и о броју пацијената на механичкој вентилацији, популарном респиратору.

Поуздан податак колико је до сада оболелих од короне било на респиратору не знамо, али се зна да је од почетка епидемије, рекорд оних који су дисали уз помоћ ове машине у једном дану оборен 22. јула када је на механичкој вентилацији било 205 особа у Србији.
Управо подаци о броју пацијената који дишу уз помоћ ових апарата, задавали су највише бриге лекарима.

МИСТЕРИЈА ТЕСЛИНЕ СМРТИ НАС КОПКА И ДАНАС: Да ли је убијен, ко стоји иза свега ФБИ или Хитлер?

МИСТЕРИЈА ТЕСЛИНЕ СМРТИ НАС КОПКА И ДАНАС: Да ли је убијен, ко стоји иза свега ФБИ или Хитлер?

Јагодинци се окупили на Морави И ГЛЕДАЈУ У НЕБО: Разлог је невероватан (ФОТО)

Јагодинци се окупили на Морави И ГЛЕДАЈУ У НЕБО: Разлог је невероватан (ФОТО)

СКУПШТИНА СРБИЈЕ ПРОТИВ ВИРУСА: Спремне вакцине за посланике

СКУПШТИНА СРБИЈЕ ПРОТИВ ВИРУСА: Спремне вакцине за посланике

Новинари су одговоре на питања колико је ова машина битна, како функционише и на који начин помаже пацијенту, потражили у Центру за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Србије (КЦС), кући која броји највише анестезиолога у Србији - скоро две стотине.

За почетак, доц. др Дејан Марковић, помоћник директора Центра за анестезиологију и реаниматологију и начелник Одељења анестезиологије Клинике за кардиохирургију КЦС подсећа да ми нормално дишемо 21 одсто кисеоника, и да направимо 12 до 16 удисаја у минуту.

- Сви механички вентилатори мање-више раде на исти начин. Нијансе су у питању. Упрошћено. Механички вентилатор је повезан са разводом гасова, до њега долазе ваздух и кисеоник. Ми одређујемо састав смеше. Пошто ми нормално удишемо 21 одсто кисеоника, уколико болесник захтева више, ми можемо преко механичког вентилатора да му доставимо и до 100 процента кисеоника. Дакле, одређујемо колико ће у смеши гасова бити кисеоника, задајемо параметре уколико болесник из било ког разлога не може да дише адекватно, да ли је то због лекова, као последица анестезије и великих хируршких операција, да ли не може да дише због неких неуромишићних слабости или због респираторног обољења као што је сад ковид-19 - објашњава доц. др Марковић:

- Приликом старта вентилатора, најпре се подешава колико ће удисаја у минути да направи. Обично ми дишемо од 12 до 16 удисаја у минуту, затим, колико ће сваки удисај да буде волумена, да ли ће то бити 500, 600 или више милилитара ваздуха смеше гасова. Обично је то од 6 до 8 милилитара ваздуха по килограму идеалне телесне масе. Значи, подешавамо проценат кисеоника, број и волумен удисаја.

Доктор подсећа да болесник, који се ставља на механичку вентилацију, има тубус.

- Тубус се повезује са вентилатором, системом цеви. Апарат ће дисати уместо болесника, док год се он не пробуди и не крене сам спонтано да дише. Затим, подесимо мало другачије параметре вентилатора, и полако болесника одвајамо од механичке вентилације - прича Марковић.

Код хируршких болесника, према речима доц. др Марковића, механичка вентилација траје пар сати до највише 10, 12 сати, као што је случај код највећих кардиохириршких операција. Ако говоримо о болесницима са респираторном слабошћу механичка вентилација може да траје данима.

- Ови апарати могу да се користе за неинвазивну терапију, када болесник није интубиран. Тада он може да  дише и задовољи размену гасову уз помоћ апарата. Да бисмо га користили за неинвазивну терапију, потребна нам је маска, која добро приања за лице болесника, а имамо три врсте. То је степеница између спонтаног дисања, и инвазивне механиче вентилације кад болесник не може ни са том неинванзивном да задовољи одговарајуће параметре. У случају да му је потребна инвазивна механичка вентилација, болесника морамо прво да интубирамо, ставимо му тубус, па подесимо вентилацију - наводи доц. др Марковић.

У процесу побољшања оксигенације болесника, постоји неколико степеница.

- Као што сам рекао, дишемо 21 одсто кисеоника нормално. Уколико то није довољно да нам сатурација артеријске крви кисеоником буде већа од 91, 92, 93 процента, а нормално је 95, 96, 97, 98 одсто... онда додајемо кисеоник преко флоуметра и малих налазних канилица које се стављају у нос. На овај начин може да се обезбеди  до 33, 35 максимално 40 одсто кисеоника. Ако ни то није довољно онда идемо на неинвазивну вентилацију - прича доц. др Марковић:

- И ту постоји неколико модова. Најбољи мод, који пацијенти толеришу је терапија кисеоником високог протока. Пошто немају сви апарати  ту могућност, онда идемо на вентилацију са маском. Ако ни то не помаже, онда интубирамо пацијента и стављамо га на инвазивну механичку вентилацију.

Клиничко стање болесника на респиартору, процењује се сваки дан.

- Када су испуњени сви критеријуми, да је болесник хемодинамски стабилан, да има добар пулс, притисак, да нема инфекцију која га животно угрожава, онда гледамо респираторне параметре. Уколико су респираторни параметри пацијента задовољавајући, он спонтано дише преко апарата, има добру дисајну снагу, одржава задовољавајућу размену гасова, параметре на вентилатору смањујемо до критичне вредности, и одвајамо га од вентилације.

- Сваки дан на механичкој вентилацији повећава ризик од настанка разних компликација. С обзиром на то,  свакодневно се ради тест могућности спонтаног дисања. То се ради једном у 24 сата најмање, а  препоручује се да то буде јутро, после добро проспаване ноћи. Сваки дан пробамо да видимо како дише, и да ли може да се одваја од механичке вентилације. Одспава добро, ујутро око 9 сати гасимо седацију и процењујемо да ли болесник може да се одвоји. Уколико не може, настављамо вентилацију у наредна 24 сата - каже доц. др Марковић.